Мацут положио венац на Споменик незнаном јунаку поводом Дана примирја у Првом светском рату
Фото: ( ТАНЈУГ/ МИЛОШ МИЛИВОЈЕВИЋ )
Председник Владе Србије Ђуро Мацут положио је јутрос венац на Споменик незнаном јунаку на Авали, поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату.
Дан примирја у Првом светском рату обележава се данас у Србији низом церемонија, полагањем венаца и одавањем почасти, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је потписано примирје, чиме је окончан Први светски рат.
Први светски рат почео је 28. јула 1914. године нападом Аустроугарске на Србију.
Власти Двојне монархије искористиле су трагичну погибију престолонаследника надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије, војвоткиње фон Хоенберг, у Сарајеву, на Видовдан, 28. јуна 1914. године, да оптуже Србију да наводно стоји иза атентата.
У Бечу је, заправо, дуго тражен погодан тренутак за, како су веровали, коначан обрачун са Србијом.
Атентат који су извели чланови „Младе Босне“ узет је као оправдање за рат.
Рат је објављен, вероватно намерно, симболично — месец дана по атентату у Сарајеву, 28. јула.
Пробојем Солунског фронта, који су извели Срби, средином септембра 1918. године, и победоносном офанзивом која је пресудно допринела поразу Централних сила, окончан је Први светски рат.
По капитулацији Бугарске, а затим и Аустроугарске, Немачка је примирје потписала 11. новембра. То је био крај Великог рата.
Према меморандуму Делегације Краљевине СХС током Мировне конференције у Паризу 1919. године, Србија је до октобра 1915. године мобилисала 707.343 особе, што је чинило 24 одсто укупне популације или чак 40 процената мушког становништва.
Према истом извору, укупни губици Србије износили су 1.247.435 људи, односно 28 одсто популације из 1914. године. Од тога је војних губитака било 402.435, а цивилних 845.000.
Дан примирја у Првом светском рату у Србији се обележава као државни празник од 2012. године.
У Србији се као главни мотив за амблем Дана примирја користи цвет Наталијина рамонда — угрожена врста у Србији, позната и као цвет феникс због своје способности да васкрсне након потпуног сушења.
Осим Наталијине рамонде, у амблему се налази и мотив траке Албанске споменице, која се поставља изнад цвета.
Дан примирја у Србији се празнује као нерадни дан.
Tanjug
Венац, масонски празник на споменику са масонским обележјима.
Није дан победе, него је дан примирја.
Откуд да „примирје“ наместе једанаестог једанаестог у једанает часова?
Масони обожавају јубилеје и игре бројевима које у њиховој религији имају чудесан смисао.
Све је то последица тога што су Они тајна организација и зато не смеју да објаве неки свој празник или весеље, него морају то да раде као курве, сакривени од погледа нормалних људи. У виду неке шифре помоћу које ће њихови следбеници разумети објаву. Али, Они су дубоко несрећни због тога.