КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО ДИСТАНЦИРАЊА СТУДЕНАТА ОД ДИЈАНЕ ХРКЕ: Бојe се култа личности, замерају јој политичке везе, конфликтно понашање и медијско експонирање

Фото: ( Antonio Ahel/ATAImages )
У неким записницима са зборова се наводи да је мајка Стефана Хрке, погинулог у Новом Саду, од саборкиње постала узурпатор покрета, користећи личну трагедију као медијски пројекат.
Дијана Хрка, мајка Стефана Хрке који је погинуо у паду надстрешнице у Новом Саду, и даље штрајкује глађу, што је постала сасвим нова ситуација за студентски блокадерски покрет. Према сазнањима Курира, студенти су изразили забринутост због неколико ствари у вези с Хрком и у комуникацији и координацији акција све отвореније упозоравају на угроженост онога што је произашло из студентских блокада.
Наши извори откривају да неки од студентских зборова указују на штетност стварања култа личности, покушавају да окрену блокадерски покрет од штрајка глађу Дијане Хрке и да се ограде од њених ранијих и садашњих порука и поступака.
Манипулације
– Немамо појединце који стоје изнад заједнице. Нисмо следбеници култа личности. Наше деловање је колективно, промишљено и одговорно. На улици смо због идеје, а не због личне користи. Ово није ни место, ни време за истицање појединаца, већ за заједништво и солидарност – објављено је 31. децембра 2024. на налогу студената у блокади.
У неким записницима са зборова подсећа се управо на овај принцип, па се констатује да је „Дијана Хрка од саборкиње постала узурпатор покрета, користећи личну трагедију као медијски пројекат“. Њена бол је, како кажу, претворена у оружје манипулације које компромитује идеју колективне борбе, а увођењем њеног лика у фокус јавности, настао је култ личности који је супротан принципима заједништва и децентрализације покрета.
Упитне намере: Везе са ветеранима и опозицијом
У неким записницима је назначено да ветерани окупљени око Дијане Хрке имају „упитне намере према студентском покрету“ и „упитни статус“.
– Ветерани су Дијанино приватно обезбеђење, односно телохранитељи, са којима студенти и грађани имају не тако пријатна искуства – наводи се у једном записнику и подсећа на њену блискост са Мишом Бачуловом.
Такође се напомиње да је Хрка на јакни носила беџ с натписом „BRAVO“, а то је невладина организација чији су лидери Брајан Брковић и Миран Погачар. И опозиционар Милош Парандиновић се помиње у записнику уз подсећање да је Дијана писала да је у контакту са њим, што се видело у једној од приватних преписки која се појавила на мрежама.
– Студентском покрету је плански наметнут култ личности Дијане Хрке. Доведени смо у незавидну ситуацију да морамо да подржимо Дијанин подухват, иако се све што она тренутно ради и на шта позива коси са свим нашим раније утемељеним ставовима и одлукама. Уколико бисмо покушали да кажемо да је ово што се тренутно дешава манипулација, били бисмо проглашени бездушнима. Поистовјећивање наше борбе са једном особом води до уништења покрета. Овде се боримо за све жртве система — како за оне који су страдали, тако и за оне који живе са траумама и страховима – наводи се у једном записнику.

Студенти замерају Хрки и многе изјаве, конфликтно понашање, улажење у вербалне и физичке сукобе, претње, псовке, као и вређање Срба и Србије. У записницима са неких зборова указује се и на њене везе с опозицијом и „сумњивим“ ветеранима, што сматрају проблематичним с обзиром на то да се „много колега жалило да су били веома непријатни према њима“.
– Ситуацију морамо сагледати објективно, како се не би догодило да једногодишња борба буде угашена тако што смо жмурили на све оно што се налазило пред нама, а само како не бисмо трпели моралну осуду. Када поставите себи питање: „Да ли је у реду да овако мислим о жени која је изгубила дете?“, сетите се да ви не доводите у питање њену бол и трагедију, већ њене политичке амбиције, као и амбиције људи око ње – констатује се на крају једног записника.
Политички инструмент
Политички аналитичар Немања Завишић каже за Курир да сви они који подржавају штрајк глађу Дијане Хрке не мисле јој ништа добро и упозорава да је њена трагедија њима само инструмент за вођење политике.
– Она, као и све остале породице жртава, заслужује одговоре и правду. Годину дана је прошло од те страшне трагедије, годину дана траје распад српског друштва, поделе и сукоби. Годину дана надлежни ћуте. Тужилаштво није одржало ниједну конференцију за штампу. Ниједна реч није упућена породицама страдалих и свим осталим грађанима о досадашњем току кривичног поступка и даљим корацима. Пут до правде не води преко улице, још мање преко штрајка глађу, али ни преко избора на којима се бира законодавна и извршна власт, а које ћемо свакако имати ускоро. Правда је у надлежности правосуђа, а право питање је: у чијим је рукама наше правосуђе? Они који Дијану Хрку подржавају у штрајку глађу, одговорно тврдим да јој не мисле ништа добро. Њима је њена трагедија само инструмент за вођење политике – сматра Завишић.
Преусмерен фокус: Украла им медијску пажњу
Студенти блокадери препознали су да им је Дијана Хрка „украла медијску пажњу“, јер добро знају да је та подршка једна од главних снага сваког активизма. У неким записницима са зборова се констатује да су „медији преусмерили фокус са колектива на Дијану, претварајући је у симбол, чиме се губи суштина студентског покрета“.
– Како време одмиче, у медијима се све чешће може срести питање „Дијана или студенти“. Као закључак се углавном намеће мишљење аналитичара који сматрају да је логичан след догађаја да Дијана буде носилац студентске листе. Овакав наратив представља гушење револуције свести коју су студенти започели. Тренутно се не боримо само против Александра Вучића већ и против таквог принципа владавине – наводи се у записнику.
Он подсећа да ово није први пут да исти актери граде политичку кампању на нечијој несрећи.
– Спремни су да угрозе здравље и живот једне жене да би Н1 и Нова С имали о чему да пишу и шта да „пумпају“. Надам се да ће госпођа Хрка то схватити, одустати од штрајка глађу и одазвати се позиву председника републике на разговор. Сукоби, штрајкови, поделе и јурење по улицама неће нас довести до правде већ само до још веће трагедије и неправде – наглашава Завишић.
Курир Политика
