Сви ће бити гоњени: Шта је имао у виду апостол Павле?

Данас, када се у Украјини Црква прогони – када одузимају храмове, епископе бацају у затвор, а вернике сматрају људима другог реда – има смисла размислити: може ли уопште бити другачије?

У Украјини већ много година верници живе у реалности у којој су прогони Цркве, заузимање храмова и прогон хришћана постали свакодневица. Зато посебно снажно звуче речи апостола Павла:
„И сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу, биће гоњени“ (2 Тим. 3, 12).

Контекст: ко говори и коме?

Друго посланице Тимотеју апостол Павле је писао из римског затвора, у очекивању скоре смрти:
„Јер ја се већ приводим на жртву и време мог одласка наступило је“ (2 Тим. 4, 6).

Павле ту набраја многа страдања и издаје које је доживео:
– „Сви Асијски ме оставише…“ (2 Тим. 1, 15)
– „Страдам чак до окова, као злочинац…“ (2 Тим. 2, 9)
– „Димас ме остави, заволевши садашњи век…“ (2 Тим. 4, 10)
– „Александар ковач начини ми много зла…“ (2 Тим. 4, 14)

И сам Тимотеј је трпео невоље:
„Страдај као добар војник Исуса Христа“ (2 Тим. 2, 3).

Дакле, речи „биће гоњени“ упућује један прогоњени човек другом прогоњеном човеку.

Ко су „они који желе да живе побожно“?

Павле говори категорички: „Сви.“
Не „многи“, не „понекад“, не „под одређеним условима“, него сви који желе да следе Христа.

И важно је: он не каже „сви који живе побожно“, већ „који желе да живе“.
Страдање почиње већ онда када човек донесе одлуку да се окрене од греха и пође за Христом.

О томе говори и Стари Завет:
„Сине мој! Ако приступаш да служиш Господу Богу, припреми душу своју на искушења“ (Сир. 2, 1).

Овај преокрет се назива покајање (грч. μετάνοια – промена ума, преображај).
Од тог момента човек се суочава са отпором.

Али Павле истиче нешто још важније: није довољно бити „добар човек“.
Побожност која изазива прогоњеност је побожност у Христу:
– следити Га где год иде, па и на Голготу
– прихватити крст
– исповедати Га као Сина Божијег.

Морална пристојност сама по себи никога не саблажњава.
Али крст – да.

Ко су гонитељи?

Постоје три врсте:

1. Спољашњи гонитељи Цркве

Од Нерона, преко богоборних идеологија, до данашњих режима.
То су:
– власт,
– јавност,
– медији,
– идеологије,
– предрасуде, подсмех, клевете.

Ово су најочигледнији, мада често најсвирепији прогонитељи.

2. Унутрашњи гонитељи унутар Цркве

То су људи који формално припадају Цркви, понекад и имају звања, али се супротстављају онима који искрено живе Христом.

Павле их описује:
„Имају изглед побожности, али су се силе њене одрекли“ (2 Тим. 3, 5).

То су:
– они који више воле славу, новац и власт него Христа,
– формални аскете попут фарисеја,
– лажни учитељи и прелашћени „старци“.

3. Најопаснији гонитељ: сопствене страсти

Наш „стари човек“, „плот“, како каже Павле:
гнев, завист, сластољубље, похота, мржња, свађе, пијанство…
(Гал. 5, 17–21)

То је унутрашњи непријатељ који непрестано ратује против духа.

Зашто је прогоњеност неизбежна?

Одговор је у Постању:
„И ставићу непријатељство између тебе и жене, и између семена твога и семена њеног“ (Пост. 3, 15).

„Семе жене“ – то је Христос и сви који су Његови.
Између њих и змије увек постоји борба.

Апостол Јован јасно каже:
„Деца Божија и деца ђавола познају се по томе…“ (1 Јн. 3, 10).
Нема љубави → постаје прогонитељ.

Пример Каина:
зашто је убио брата?
Јер су дела братова била добра, а његова зла.
Зли човек не може мирно да живи поред доброг –
он постаје његов гонитељ.

Да ли је све онда мрачно?

Не. Напротив.

Христос каже нешто парадоксално:
„Радујте се и веселите се“ када вас гоне (Мт. 5, 11–12).
Зашто?
Јер је велика награда на небесима.

Апостол Јаков каже:
„С великом радошћу примајте када упадате у разна искушења…“ (Јак. 1, 2).

А Павле, пред смрт, сведочи:
„Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах…
и сада ми се припрема венац правде…“ (2 Тим. 4, 6–8).

Каква је то радост?

То се не може описати – може се само искусити.
Она се даје ономе ко се усуди да истински живи Христом.

В.Т./Васељенска