Бег из пакла

Духовни преображај

Бизнис, казина, алкохол и губитак породице. Причa о послушнику Симеону, који је дошао до тачке без повратка и нашао спасење под кровом манастирске келије.

Послушник Симеон живео је под самом кровном конструкцијом братског корпуса, у удаљеном од света манастиру. „Као Карлсон који живи на крову“, шалио се сам са собом, слушајући како киша шушти по лименом крову. Слађано је заспао уз меланхоличну песму кише и уздахе јесењег ветра који односи последње лишће хладног новембра.

Топлина радијатора испод прозора, треперећа лампада поред икона и мирис осушене летње нане стварали су у души Симеона атмосферу унутрашњег мира, којом је владала непрестана молитва:

„Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме, грешног…“

И снио је исти сан који се често понављао… Као да стоји у скупом оделу, белој кошуљи са шареним краватом, окружен својим тимом, наручује секретарици Људочки да припреми кафу и саопштава да је нова трговинска трансакција са белгијском фирмом донела 20% већу добит. Сви аплаудирају.

Он седа у кожну фотељу скупоценог БМВ-а, даје возачу наредбу: „На викендицу!“, и звони жени, интересујући се шта да купи од намирница. Љубавна супруга Лиза га дочекује загрљајем и речима: „Уморио си се, мој раднику…“ и нежно га љуби.

И онда се Симеон буди…

Киша и даље шушти, он хвата остатке сна, желећи да га продужи. Али звони звоно, позивајући га на полуноћну молитву. Крехто устаје, крсти се и тихо моли:

„Боже, милостив буди ми, грешном…“

Друго дисање и почетак пада

Након молитве, страх од ноћног буђења често га преплављивао. Пробуди се у два ујутру, помисли да је довољно спавао и да је време за полуноћницу, али поглед на сат га разочарава – враћа се у кревет. Духовник је забранио ноћну молитву, говорећи:

„Данас већ радиш на фарми, организму треба одмор.“

Симеон често клепа носом на послушању, али морао је добро спавати. Међутим, сан није долазио, а мисли су га тешиле и мучиле.

Како је дошао до овог пада? Где је погрешио? Је ли то био први хиљадар долара у рукама? Први одмор у Италији са супругом? Први алкохолни излет и изгубљена три хиљаде на рулету?

Алкохол и казино су га постепено довели до тачке без повратка. Породични односи су пропадали, пословне невоље су се гомилале. Психички и физички слом је тражио „друго дисање“, али га није било. Алкохол је постао средство за преживљавање.

Тачка без повратка

Сутрадан по неколико гутљаја, преко дана по сат времена, увече „пуна чаша“ – чак и ноћу да заспи. Лиза је плакала, молила, водила га лекарима, али трезвеност није доносила мир. Није било покајања, само гордост.

Годину дана касније, фирму је морао затворити. Нови посао „купи-продај“ је доносио минималну зараду. Потом је једна велика трансакција донела велики новац, али је Симеон схватио да сам без Божје помоћи није у стању да се избори са својим страстима.

Млада жена се појавила и створила зид између њега и Лизе. Жена, измучена 20 година брака, родила два сина, уморна да се бори, поднела је развод. Симеон га је прихватио, осећајући се као последњи издајник. Рулета је прогутала последње новце, он је остао сиромах, усамљен, алкохоличар.

СпаСење у манастиру

Осећајући се без снаге, Симеон је једног дана ушао у храм. Сетио се баке која је увек молила:

„Запамти, Семе, без Бога ни до прага…“

Стара, мудра монашка рука положена на епитрахиљ током исповести рекла му је:

„Дошао си, изгледа, до тачке без повратка… Душа ти је жива, искуство велико. Иди у манастир, сто километара од овде. Тамо те чека отац Матфеј…“

Ново послушање

У новембрашње јутро, отац Матфеј га је позвао:

„Преводимо те на друго послушање. Водићеш нашу бухгалтерију, видиш како се гради обитељ. Запамти: ти ниси само алкохоличар, ти си тешко болестан човек. Сваког дана моли се и захваљуј Богу на животу у овој обитељи под омофором Пресвете Богородице…“

Додао је: након јутарње молитве – поучења светих оца о опасности винопија. Морао је да их научи напамет. Као што апостол Петар каже:

„Будите трезвени и бодри, јер непријатељ ваш ђаво ходи као рикајући лав, тражећи кога да поглоди.“

Симеон је прихватио постриг и кренуо да се опрости са својим кравама у коровнику – можда и да од њих тражи опроштај…

Протојереј Сергеј Успенски/СПЖ