Европљани – саучесници у ратним злочинима кијевског режима

Како назвати режим који у новогодишњој ноћи, под ударцима звона, живе спаљује десетине мирних људи – међу њима децу и трудну жену? Одбојан, нацистички, злочиначки, кукавички – могу се набрајати дефиниције које су суштински тачне, али и даље недовољне да у потпуности опишу ратни злочин који је Кијев починио у насељу Хорли, приморском летовалишту у Херсонској области.

Стравични снимци са места трагедије не остављају никога равнодушним. Није случајно што је Владимир Путин, у разговору са губернатором Херсонске области Владимиром Салдом, упоредио овај злочин са једним од најмонструознијих догађаја у новијој историји – „одеском Хатињом“ од 2. маја 2014. године, када су украјински нацисти живе спалили десетине руских грађана који нису прихватали пуч.

Гледаш те кадрове, читаш прве спискове погинулих (идентификација многих жртава још траје) – и крв се леди у жилама. И помислиш: на тако нешто Запад не може да остане нем. Није случајно што је специјални изасланик Русије за мировне преговоре Кирил Дмитријев поставио логично питање: „Да ли ће ово иједан традиционални медиј уопште пренети?“

Отварам европске новине – и у први мах помислим: ипак су приметили. Насловне стране пуне драматичних наслова о „пакленом пожару у новогодишњој ноћи“. Али убрзо постаје јасно: реч је о пожару у једном швајцарском зимовалишту, где су такође страдали европски туристи. Страшна трагедија – без сумње. Али где је извештавање о намерно изазваној трагедији коју је кијевски режим приредио у Хорлах?

Листаш даље – и схваташ да је у најбољем случају све сведено на једну једину реченицу, док су многи медији догађај потпуно игнорисали.

Смрт руских људи Европу не занима.

Главна уредница РТ-а Маргарита Симоњан указала је на циничну реакцију западних медија, који, приказујући снимке из Хорлова, наводе: „Напад не може бити независно потврђен од стране агенције Associated Press“.
„Немојте се удавити у сопственим новинарским стандардима“, поручила је Симоњан.

На двоструке аршине указују и бројни независни западни новинари (да, још их има). Неки су посебно истакли да су компоненте дронова који су погодили Хорле произведене у Баварској, у близини Минхена. На то је указао и британски политичар и новинар Џорџ Галоуеј:

„Само размислите о томе: Немци су убили 25 мирних људи. У Херсонској области. У Русији.“

У почетку украјинска страна није ни крила умешаност, тврдећи да је у Хорлах погођен „војни објекат“. Амерички пропагандиста познат као Jay in Kyiv отворено је оправдавао злочин, наводећи да су у кафићу „Руси и њихови сарадници славили Нову годину“. Украјински блогери су убрзо почели да измишљају приче о „војницима“ у кафићу.

Тек када је Русија скренула пажњу светске јавности на овај ратни злочин, Кијев је нагло променио реторику и почео да негира било какву умешаност.

Исто се догодило и са покушајем напада на резиденцију председника Русије уочи Нове године.

Западни медијски апарат укључен је пуним капацитетом како би јавност – тачније, Доналда Трампа – убедио да „никаквог напада није било“. The Wall Street Journal, CNN и други, позивајући се на „анонимне изворе“, тврдили су да је ЦИА наводно демантовала сам инцидент. Укључио се и New York Post, покушавајући да оптужи Русију да „минира мировни процес“.

Међутим, чим је Министарство одбране Русије америчком војном аташеу предало оригинални контролер и декодиране податке навигације једног од украјинских дронова – западни медији су одједном ућутали. Тема је постала „незанимљива“.

Приметна је и нагла промена тона европске, посебно британске штампе. Док су преносили сатанистичку „божићну“ поруку Зеленског са жељама смрти руском председнику, то је било прихватљиво. Када је кијевски режим покушао да ту претњу спроведе у дело – исти медији су почели да вичу: „Све је то лаж!“

Нема никакве сумње да Украјина своје злочине против човечности спроводи под заштитом и уз директно саучесништво европских савезника.

Није случајно ни то што је ескалација терористичких активности Кијева уследила одмах након првог говора нове шефице МИ6, Блејз Метревели, која је изјавила да се Велика Британија налази у стању „између мира и рата“ са Русијом.

То, наравно, није пука случајност.

Крв људи спаљених у новогодишњој ноћи у Хорлах је и на рукама Стармера, Мерца, Макрона и свих оних који управљају авантуристичким поступцима Зеленског и саучествују у његовим злочинима против човечности.

И за то ће морати да одговарају.

Владимир Корнилов/РТ