Стари свет у тами: Зашто се Европа одриче Рођења Христовог

Данас обележавамо Рођење Христово, које се у Европи традиционално слави 25. децембра. Тачније, некада се славило – јер од некадашњег празничног духа из године у годину остаје све мање.

Навешћу један упечатљив пример: шведска филијала транснационалне челичне корпорације SSAB, која запошљава више од 14.000 људи у преко 50 земаља, уочи празника је својим запосленима упутила препоруку: „За Божић не користите израз ‘Срећан Божић’.“

Компанија је затражила да се широм света користи формулација „Честитке поводом празничне сезоне“ уместо „Срећан Божић“, како би се, наводно, „уважила осећања представника различитих култура и религија“.

И то више није политика појединачних приватних компанија, већ општи вектор западних земаља, у којима се настоји да се људима избришу историја и традиција и искорене хришћанска верска осећања.

Они Европљани који се томе још увек опиру не верују сопственим очима. Али таквих је све мање. Готово свуда у Европи израз „Рођење Христово“ сматра се политички некоректним. И ћутљива већина то прихвата.

Видљиви симболи празника – јасле, ликови Богомладенца и Његове Мајке – склањају се у страну или се у потпуности уклањају, како се не би улазило у сукоб са атеистима и како се не би „вређали“ мигранти.

Традиционални божићни вашари у европским градовима преименују се тако да се реч „Божић“ нигде не помиње: „Амстердамска зимска парада“, „Бриселске зимске радости“, „Кројцбершки зимски вашар“ (у Берлину), „Лондонско зимско село“, „Минхенски зимски фестивал“.

Посебно упада у очи чињеница да већ годинама на главној божићној јелки католичког света, која се поставља на Тргу Светог Петра у Ватикану, нема ниједног хришћанског симбола.

А целокупна европска култура израсла је из хришћанства. Данас се, међутим, о томе не говори – јер је „нетолерантно“. Насупрот томе, добрим тоном се сматра признавање надмоћи свих врста мањина, међу којима су, поред сексуалних мањина, и муслимански мигранти.

Савремени Европљани су се у великој мери удаљили од своје традиционалне религије. То властима олакшава посао у искорењивању хришћанства, како не би „провоцирали“ активне и самоуверене дошљаке.

Ови, пак, осећају своју снагу у односу на Европљане који више нису способни да бране сопствени идентитет – што показују и законима и друштвеним понашањем. Имигранти презиру савремену европску културу засновану на признавању истополних бракова и другим законски утврђеним либералним „вредностима“.

Божићни период већ годинама у готово свакој европској земљи обележавају спорови повезани са исламом.

„Већину конфликата изазивају мултикултурне политичке и верске елите Европе, које теже секуларизацији Божића, наводно како муслимани не би били увређени хришћанским празником“, пише амерички аналитички центар Gatestone Institute.

У Европи је толеранција постала нова религија. Најзабрињавајуће је то што власти европских земаља покушавају да „исламизују Божић“, да на неки начин споје две религије, при чему се нагласак ставља на ислам, како би се умирили муслимани. Тај феномен већ је добио назив „хрислам“ и све је присутнији.

Ево неколико примера.

У Линебургу, малом граду у Доњој Саксонији, наставници и родитељски савет су одложили школску божићну приредбу на захтев муслиманске ученице, која је изјавила да је „певање божићних песама неспојиво са њеном вером“.

У Норвешкој, у једној основној школи у градићу Шиен, божићне свечаности се обележавају тако што ученици читају не само одломке из Библије, већ и стихове из Курана. Разлог је растући број деце имиграната не само у Ослу, већ и у норвешкој провинцији. А то, како пише портал Document.no, „има последице по етничке Норвежане“.

У Великој Британији, у цркви Свих Светих у лондонском насељу Кингстон, једном је организовано „заједничко обележавање рођендана Исуса и Мухамеда“. На рекламном летку је стајало: „Прослављамо рођендан пророка Мухамеда у ишчекивању рођења Исуса.“

Исти Gatestone Institute наводи бројне сличне примере „толеранције“ и одрицања од сопственог идентитета у Великој Британији, Немачкој, Шпанији, Белгији, Данској, Норвешкој и Француској.

Постоје озбиљне сумње да је муслиманима уопште потребно „спајање“ хришћанства и ислама. У свему томе јасно се види дубоко духовно расуло некада хришћанске Европе. Зато муслимани у будућности неће ни осећати обавезу да поштују културне и верске традиције Европљана, који су спремни да их се тако лако одрекну.

Европљани се прилагођавају имигрантима јер их је све више и јер се ничега не плаше. А аутохтоних Европљана, који истовремено претварају сексуалне девијације у државну политику и пропагирају одустајање од рађања деце и еутаназију, све је мање.

Резултат је замена коренитог становништва Европе људима из других делова света. За 20 до 40 година апсолутну већину у Старом свету чиниће досељеници из Африке и Азије.

Очигледна је реализација либералне квазирелигиозне идеје „разноликости“ (diversity), која подразумева мешање раса, народа, култура и религија. Један од спољних знакова тог процеса јесте и одустајање од честитања Рођења Христовог. Ускоро, можда, неће бити ни јелке на Тргу Светог Петра у Ватикану. Јер – није толерантно.

В.Т./Васељенска