Исповест гастабајтера из Беча: Све мање посла, све више превара и криминала!

Прошла су она “срећна” времена када су се гастарбајтери враћали из Аустрије, Немачке и Швајцарске пуних џепова, градили куће и дичили се рентираним лимузинама.

Сад би свако да иде “преко”, пошто-пото, гурају се по аутобусима и лоу кост авионима, броје печате у пасошу и траже начин да по сваку цену остану тамо где су се намерили, макар и са лажним папирима, без осигурања и било каквих права, стрепећи од инспекције и полиције.

После хапшења 11 Срба у једном бечком ресторану због сумње да су илегално радили и живели у тој земљи, почеле су да пристижу нимало лепе приче о животу “преко гране”. Људи су бацали дрвље и камење на сународнике који, како кажу, могу само да вам одмогну ако од њих затражите помоћ. А како изгледа Беч данас, када се Срби могу срести малтене у свакој улици, испричао нам је читалац Марко, који живи и ради у овом граду већ две деценије.

Борба са Сиријцима, Авганистанцима, Чеченима… и другим мигрантима на црном тржишту рада, фалсификовање пасоша, позајмице, смицалице, лажи и обећања. Скупе собе, уцене и преваре, одавање коцки и криминалу, па депортације, привођења, саслушања. Тако данас изгледа свет придошлица без папира ЕУ у обећаном Бечу.

– Овде је постало нормално преварити човека, још се људи хвале тиме. Ја не могу да верујем да постоје такви преваранти и такви олоши, преварили би и рођену мајку за 10 евра. Град Беч уопште више није сигуран за живот, мали је број људи који су нормални и поштени, не знам стварно куда више ово води – пожалио нам се стари гастарбајтер Марко.

Kаже, све је почело када су укинуте визе.

– У почетку ми је било драго, јер ће ми долазити другови и родбина, али убрзо сам видео да то иде у погрешном смеру. “Милиони” људи су дошли овде, не бирају средства да би се докопали неких виза, узимају се бугарски, мађарски, румунски, словеначки пасоши, личне карте које су углавном сумњиве, криминал је у порасту, кад не могу да нађу посао онда “Ајде да крадемо, ил’ шта већ”. Добијају се забране, па онда наше људе депортују, па оду кући, промене презиме и име и онда поново се врате овде… – прича Марко.

А када сте обесправљени, пристајете на све, па чак и уцене, у нади да ћете нешто постићи.

– Цене кирије и станова су нагло скочиле, собе се издају и за 300-350 евра, а не личе ни на шта, узму се неке провизије и 3 кирије унапред и те паре после се никад више не виде… До посла је веома тешко доћи, јер наши новокомповани гастарбајтери немају право на рад, пре ће газде запослити Бугаре, Румуне или Мађаре, јер су они легални – додаје Марко.

Телеграф/Матеја Бељан