БАЛКАН НА ИВИЦИ ЕКСПЛОЗИЈЕ: Приштина убрзано формира војску, купује дронове и ракете, да ли се спрема нови сукоб са Србијом?

У сенци кршевитих Динарских планина, где древна непријатељства тињају испод крхког мира, процес милитаризације окупираног Косова одвија се као историјски трилер чији је сценарио писан деценијама. На окупираној српској покрајини,тзв Косово је 2008. године једнострано прогласило независност, што је изазвало дубоке међународне поделе.

Данас се та територија поново налази у средишту регионалних тензија. Ова анализа разматра трансформацију његових безбедносних структура, интензивно наоружавање, развој војне индустрије, регионалне савезе и војне активности које додатно подижу температуру у региону. Реч није само о самоодбрани – већ о процесу који, по оцени многих, представља директан изазов безбедности и националним интересима Србије, учвршћујући улогу тзв Косова као упоришта НАТО-а у подручју које и даље носи ожиљке етничких сукоба и геополитичких супротстављања. Поставља се питање да ли овакав развој догађаја прети да наруши осетљиву равнотежу успостављену након рата 1999. године и отвори простор за нову нестабилност.

Стварање војске: Заобилажење међународних оквира

У средишту милитаризације налази се амбициозна трансформација Косовских безбедносних снага (КБС), првобитно замишљених као лако наоружане формације за цивилне кризне ситуације, у пуноправну војску до 2028. године. План предвиђа повећање броја припадника са око 5.000 активних војника на професионалну војну структуру способну за територијалну одбрану. Предвиђено је унапређење обуке, проширење регрутовања и набавка савремене опреме, уз значајну подршку америчке Националне гарде Ајове.

Критичари указују да је овај процес у супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, која као једину легитимну војну силу на Косову препознаје међународну мисију КФОР под вођством НАТО-а, уз обавезу демилитаризације других оружаних структура. Ипак, институције у Приштини тврде да је трансформација КБС-а део процеса изградње институционалних капацитета и заштите територије.

Раст војног буџета: Подлога за убрзано наоружавање

Амбиције су праћене снажним растом војних издатака. У 2023. години војна потрошња износила је 133,2 милиона долара, што је раст од скоро 24 одсто у односу на претходну годину. У 2024. износ је повећан на 165,6 милиона долара, а за 2025. планира се буџет од око 208 милиона евра, уз знатно већи део намењен капиталним инвестицијама – набавци наоружања и изградњи инфраструктуре.

У протекле четири године издвајања за одбрану достигла су најмање 430 милиона евра, уз план да у наредном четворогодишњем периоду достигну милијарду евра. Док власти у Приштини ово представљају као корак ка самосталности и усклађивању са НАТО стандардима, у Београду се таква динамика тумачи као убрзана трка у наоружању у региону.

Наоружавање: Ослањање на НАТО савезнике

Кључни део трансформације представља набавка савременог оружја, пре свега из Сједињених Америчких Држава и Турске. Од 2023. године Косово је набавило противтенковске системе „Џавелин“, оклопна возила, као и беспилотне летелице „Бајрактар ТБ2“, које су се показале ефикасним у савременим конфликтима.

Планирана је и набавка хеликоптера „Блек хок“, што указује на унапређење ваздушне мобилности. У Србији се ове набавке посматрају са резервом и као потенцијални фактор додатне нестабилности, док Приштина тврди да је реч о легитимном праву на изградњу одбрамбених капацитета.

Изградња домаће производње: Фабрика муниције у Ђаковици

Важан корак ка војној самосталности представља изградња фабрике муниције у Ђаковици, у сарадњи са турском државном компанијом МКЕ. Планирано је да фабрика, чији је почетак рада најављен за 2026. годину, има годишњи капацитет од 20 милиона метака различитог калибра.

Заговорници пројекта истичу да ће он допринети економском развоју и смањењу зависности од увоза, док критичари страхују од додатног продубљивања регионалних тензија.

Савези и војне вежбе: Јачање веза са НАТО-ом

Косово је 2025. године потписало декларацију о сарадњи са Албанијом и Хрватском, која подразумева заједничке набавке наоружања и размену безбедносних информација. Поред тога, КБС учествују у заједничким вежбама са снагама НАТО-а, укључујући маневре попут „DEFENDER 25“.

Док Приштина ове активности представља као допринос регионалној стабилности, Београд их тумачи као корак ка стварању безбедносног блока који искључује Србију.

Пограничне тензије: Улога КФОР-а

Честе вежбе КФОР-а у близини административне линије са централном Србијом, укључујући брзе реакционе маневре и операције контроле нереда, додатно подижу тензије. Инциденти, попут сукоба у Звечану, где је употребљен сузавац, продубили су неповерење локалног српског становништва према међународним снагама.

Баланс на ивици

Милитаризација Косова – кроз формирање војске, интензивно наоружавање, изградњу индустријских капацитета и учвршћивање савезништва са НАТО-ом – представља значајну промену безбедносне архитектуре Балкана. Док једна страна у томе види корак ка пуној државности и безбедности, друга га доживљава као директну претњу.

Ризик од погрешне процене или изненадне ескалације остаје реалан, што чини дијалог и дипломатске механизме кључним за очување мира. У региону у којем су историјске ране још увек свеже, сваки нови потез на безбедносној шаховској табли има далеко шире последице од локалних.

РЕСТ