ОМИЉЕНИ ТУЖИЛАЦ НАТАШЕ КАНДИЋ: Како се период мандата Радована Лазића у Ратним злочинима поклопио са таласом хапшења Срба на КиМ?

Један од предводника и говорника данашњег „Марша на правосуђе“ јесте и члан УО НВО ЦЕПРИС, председник НВО Удружења тужилаца, тужилац Радован Лазић, кога извори из тужилаштва за ратне злочине директно оптужују да је један од оних који је албанским тужиоцима из Приштине предао поверљива документа о Србима који су учествовали у одбрани Косова и Метохије од терористичке УЧК, а након чега је уследило масовно хапшење са монтираним оптужницама. 

Као проверен човек демократског режима, Лазић награђен позицијом шефа једног војвођанског тужилаштва, а у току  политичке реформе, 2009. године без иједног решеног предмета прескочио читав степеник рада у Вишем јавном тужилаштву и награђен позицијом тужиоца у Апелационом јавном тужилаштву у Војводини.

За разлику од својих колега који су годинама радили сложене предмете, Радован Лазић је апелациони тужилац постао без дана искуства у вођењу озбиљних истрага, а оно што је најгоре, он ни после 15 година на тој функцији нема апсолутно никаквих резултата иза себе. Ипак тај нерад га нису спречавали да у јавности иступа као некакав врсни правник и даје критике својим колегама.

2019. године по налогу Загорке Доловац, Лазић процењен као кадар који је свестан своје некопентенције а опет спреман на све да напредује у каријери, бива упућен у Специјално тужилаштво за ратне злочине, крајње деликатну позицију са платом од пола милиона динара.

У фокус јавности је и дошао након што је у јавност процурела његова фотографија у врло блиском загрљају са тужитељком за ратне злочине тзв Косова Дритом Хајдари. А оно што се поклапа са његовим доласком на позицију у тужилаштво за ратне злочине јесте и почетак масовних хапшења Срба са простора Косова и Метохије, са измишљеним оптужницама због наводно почињених ратних злочина на простору српске окупиране територије.

Извори из тужилаштва наводе како је управо захваљујући Радовану Лазићу и његовим везама са тужиоцима са простора лажне државе Косово, али и кроз сарадњу невладиног сектора, број оптужница против Срба нагло порастао.

Да та тврдња није без основа и нешто што ће тужилац Лазић, кад-тад морати да објасни, потврђује и чињеница да је као један од омиљених тужилаца Наташе Кандић, чије удружење Фонд за хуманитарно право је одржало на десетине конференција и разних других догађаја на којима се инсистира на тези да су на простору Косова и Метохије као и бивше Југославије, једини који су чинили злочине, били искључиво Срби.

На већини ових конференција и догађаја редовно је у присуству тужиоца из региона и лажне тужитељке непостојеће државе Дрите Хајдари, један од учесника био и Радован Лазић.

Након што му је престало упућивање и пошто је враћен у Нови Сад у апелацију, Лазић као члан ЦЕПРИС-а, Удружења тужилаца Србије али и истакнути члан политичке иницијативе ПРоглас, наставља своју активистичку каријеру, али ван канцеларије и бављења свим оним „глупим законима“, како би то објаснила његова блиска колегиница из истих идеолошких кругова, Бојана Савовић.

Током последњих годину дана истакао се једино по критикама упућеним режиму и према колегама који су покушавали да раде свој посао. Свако хапшење и оптужница против оних који су долазили из редова блокадера наилазили су на критику Лазића.

Да ли је неко вршио кривично дело насиља, покушаја убиства или крађе, за Лазића и његове колеге из Прогласа, то је ирелевантно, сама чињеница да је неко део блокадерског покрета је довољна као претпоставка невиности. Па тако оправдавао и хапшења деканке Медицинског факултета у Новом Саду, која је осумњичена за злоупотребу положаја и то тако што је оштетила државу за 181 милион динара. Уместо да као тужилац подржи рад својих колега у борби против корупције и незаконитог деловања, Лазић читаву ситуацију представља као „злоупотребу тужилаштва ради репресије над онима који подржавају блокаде“.

Наиме он у изјави за прозападне медије каже:

„Креће и директна злоупотреба тужилаштва у сврху голе отворене репресије. Последњи догађај који то потврђује је хапшење и одређивање кућног притвора деканки Медицинског факултета у Новом Саду. Али на то сви тужилачки органи који треба да штите самосталност тужилаштва ћуте“.

Када би правосуђе преузели људи попут Мише Мајића, који је такође део ЦЕПРИС-а и Прогласа, а који је кроз своје најпознатије дело „Деца зла“ јасно ставио до знања шта мисли о ратовима деведесетих, где је српски народ представио као оличење крвождерности и исконског зла, али и који чувенији као судија који је ослободио Гњиланску групу, шиптарске терористе који су осумњичени за најгоре злочине над Србима. Или Бојана Савовић, тужитељка која свесно признаје кривична дела, одавање поверљивих података и сарадњу са криминалним групама. Или Ивана Поморишки која и даље сања ако се Војводина одваја од Србије а она истовремено пали београдске судове…

Крајње је невероватно ко су лица која предводе данашњи скуп и то врло симболичког назива – „Марш на правосуђе“. Дакле они који против интереса српске државе раде деценијама. Њихов активизам последњих годину дана дошао је до изражаја као актуелна тема, али њихов идеолошки рад, који није толико јаван, је далеко опаснији по читав српски народ него што је реч о тренутним политичким активностима преко којих користе тренутно незадовољство народа.