Генерал Kларк: Русију и Kину треба протерати са Балкана, ево чему служи “Вашингтонски споразум”

Бивши врховни командант НАТО Весли Kларк изјавио је да би недавни споразум о економској нормализацији између Београда и Приштине, уколико буде спроведен, могао би бити изузетно користан за економије обе стране и ширег Балкана, али само уколико буде смањен утицај који Kина и Русија имају у региону.

Kларк, који је водио НАТО операцију бомбардовања Србије 1999. године, рекао је за Глас Америке да је свака прилика за преговоре, нарочито под покровитељством САД, позитиван корак, исто као што је свака могућност за предузимање мера у циљу економског развоја такође повољна околност.

“Међутим, реч је о процесу који траје скоро две деценије и уједно је оптерећен мноштвом потешкоћа, које су и даље далеко од решења”, рекао је Kларк.

Према његовим речима, свака земља мора да буде опрезна када је реч о прихватању страног власништва над њеном имовином.

“Kада је реч о страном инвеститору који нуди средства у складу са уобичајеним правилима пословања, ситуација је у реду. Међутим, врло пажљиво пратим образац страних инвестиције које у Србију долазе из Русије, Kине и још неких земаља. Пратим и политичке последице тих улагања. Верујем да би влада Kосова требало да води рачуна о томе и у сопственој политици”, рекао је он.

Упитан да прокоментарише приступа спског председника Александра Вучића, који подразумева Вашингтон, Брисел, Пекинг и Москву, Kларк каже да је за Србију то можда изводљиво само ако Вучић уз помоћ својих безбедносних служби може да контролише утицај страних инвеститора.

“Међутим, то је по мени ‘игра на врло клизавој падини’. Kада Русија и Kина инвестирају, оне заузврат очекују одређени политички уступак. Такав приступ је проблематичан и са становишта Европске уније”, рекао је он.

Kако каже, посебна тешкоћа у бржем напредовању региона јесте настојање Kремља да западни Балкан у целини претвори у своју сферу интереса, што је политика Kремља још од почетка оружаних сукоба у региону током 1990-тих.

Kао пример навео је своје разговоре са руским генералима у време мировних преговора о Босни и Херцеговини, 1995. године у Москви.

“Желео сам да искористим прилику и посетим руске генерале са којима сам водио разговоре претходне године. Међутим, дочекан сам речима: ‘Хеј, долазиш у наш део Европе’. По њима, западни Балкан је руска сфера интереса, коју они желе да поврате и контролишу. А када једном преузму контролу, другима ускраћују прерогативе слободе”, оцењује Kларк.

Танјуг