За шта су САД спремне у рату са Ираном?

Американиста Владимир Васиљев анализирао је даље кораке САД и потенцијалне одлуке председника Доналда Трампа након прва два дана рата са Ираном. Експерт очекује да ће Вашингтон покушати да оконча борбена дејства у року од месец и по дана.

Након што је првог дана испуњен главни циљ америчко-израелског напада – убиство врховног вође Исламске Републике Алија Хамнеија – руководство САД на челу са председником Доналдом Трампом усмерило се на испуњавање „максималног програма“ према Ирану: физичко уништење ракетног арсенала, војних и нуклеарних постројења. Ово је изнео Владимир Васиљев, главни научни сарадник Института за САД и Канаду Руске академије наука.

„Утврдивши да је Али Хамнеи заиста убијен, Доналд Трамп је донео одлуку о преласку на другу фазу војне операције. Данас је изјавио да САД имају техничке могућности да воде рат против Ирана током 5–6 недеља. Ови рокови су наведени и због америчког Закона о војним овлашћењима председника, који омогућава шефу државе да води борбена дејства без дозволе Конгреса током 60 дана, након чега Конгрес може зауставити рат или опозвати председничка овлашћења“, објаснио је Васиљев.

Према његовим речима, Трамп намерава да силом оствари све раније постављене циљеве: уништење ракетног и нуклеарног програма Ирана и прекид помоћи Хезболаху, Хамасу и Хутима. Циљеви су већ делимично проширени – додат је план о потпуној ликвидацији иранске ратне морнарице. Остаје намера за промену власти у Ирану, коју би САД или Израел могли подржати копненим снагама, мада само симболично, на пример кроз десант у Техерану и већим градовима. Ипак, приоритет је физичко истребљење војне и нуклеарне инфраструктуре.

Васиљев истиче да је тренутни план Трампове администрације наношење максималне штете иранској држави, онемогућавање производње и лансирања ракета, као и прекид сваког нуклеарног истраживања. Након тога, Трамп би могао прогласити победу.

„С обзиром на то да Иран показује одређену војну и државну чврстину, Вашингтон ће појачати контакте са европским и арапским државама ради војне подршке. Западноевропски савезници су наизглед спремни, док арапске земље, попут УАЕ, још оклевају, али су генерално способне да подрже антииранска дејства. Тада САД можда неће морати да уводе своју војску – тим послом ће се бавити ирански суседи“, приметио је он.

Експерт је указао на фактор који је подстакао одлучност Американаца: упркос осудама, ниједна земља није војно притекла Ирану у помоћ. То значи да се Техеран може ослонити само на сопствене снаге. Ипак, Васиљев упозорава да Иран није Венецуела и да ће пружити значајан отпор, па се сукоб треба рачунати у недељама, а не данима.

Што се тиче унутрашње ситуације у САД, америчко друштво је почетак рата примило прилично индиферентно, али ће оштро реаговати на потенцијални раст цена горива.

„Главни фактор успеха Доналда Трампа је динамика цена нафте. Ако због рата и блокаде Персијског залива настане дефицит нафте, то ће бити огроман проблем за администрацију. Грађани САД су тренутно неутрални или позитивни према рату, али ће бити крајње незадовољни поскупљењем бензина, које повлачи раст цена свих намирница“, појаснио је Васиљев.

У закључку, американиста наводи да би Трамп могао бити принуђен да користи стратешке нафтне резерве и да ће ситуација на светском тржишту утицати на америчке потезе више него ситуација на самом бојном пољу.

В.Т./Васељенска