„Устанем једно јутро, гледам се, 54 године. Још чак 11 треба да радим до пензије и, као, тад будем срећан: Ацо је сад једини Србин у овом селу под Шар-планином!“

„Устанем једно јутро, гледам се, 54 године. Још чак 11 година треба да радим до пензије и, као, тад треба да будем срећан! Са 65 година! И одлучим да сам себе пензионишем, дођем овде, чувам козе и уживам. Али неко је наместио, а после су ми објаснили да је то Бог, да одем до манастира Свети архангели“, прича Александар Крстић Ацо, како га сви овде зову, на врху села Локвица, подно високе Шар-планине.

Он је једини Србин овде. Засад повремено. Јер је, ево већ две године, потпуно непланирано становник Светих архангела уместо родне Локвице.

У Локвици је некада било пуно становника. „Некад је ово село било пуно. Пола Срби, пола муслимани. Сад се они изјашњавају као Бошњаци. Срба одавно нема, понекад на викенд дођу. Шест српских кућа је обновљено, а многи су куће и имања продали Албанцима. А ја ћу, боже здравља, бити први Србин становник после деценија“, вели Ацо.

У центру села налази се Црква Светог Илије и звоник. „Богу хвала, подигли смо звоник. Запаљен је 2004“, каже Ацо. Црква је из 13. века, а обновљена је у 18. веку. Локална легенда каже да су Турци дозволили обнову, али уз постављање три степеника наниже и мала врата, да се клањамо кад улазимо. У погрому 2004. убацили су кроз тај мали отвор бакљу у цркву, али се она сама угасила.

„И комшије муслимани су нам помогли око зидања и обнове цркве, показали су да желе да живимо заједно. Заиста никаквих проблема са њима немамо“, додаје Ацо.

Услова за повратак Срба, истиче Ацо, овде нема. „Ниједна породица не може да се врати све и да хоће. Поготово ко има децу, најближе школе по српском систему су у Штрпцу или Хочи, на 40 км од Призрена. Ето, мој син да дође са породицом, грађевински може и да ради нешто, али шта ће са децом. Нажалост, све прелази на косовски систем.“

Александар Крстић је рођен у Локвици, где је живео до шесте године, када се 1975. породица преселила у Младеновац. После 49 година живота у Младеновцу, одлучио је да се врати. „После 49 година живота у Младеновцу почео сам да размишљам да смо се претворили у роботе, да само јуримо неки новац и само радимо. И решим 2024. да се вратим овде“, прича Ацо, који сада уређује собу у конаку манастира Свети архангели у којој борави, док полако планира обнову свог родног огњишта.

Курир.рс