На помолу поморска фаза рата САД против Ирана

Трампов Пројекат „Слобода” требало би да кроз Ормуз „извуче” бродове блокиране у Персијском заливу. – Енергетска криза се заоштрава због проблема снабдевања света нафтом
Вашингтон и Техеран од јуче су на корак од наставка оружаног сукоба, овог пута поморског, на подручју Ормуског мореуза, након вести да је Иранска национална гарда у тој зони гађала и погодила једну америчку фрегату, и потоњег демантија те вести од стране Централне војне команде САД (ЦЕНТКОМ).
„Упозоравамо стране оружане трупе, посебно агресорску војску САД да ће, ако покушају да се приближе Ормуском мореузу, бити нападнути. Ормуз остаје чврсто под контролом Ирана, без обзира на заблудне изјаве америчког председника”, истакао је генерал-мајор Али Абдолахи, командант Хатам ел Анабија, Централне команде војске Ирана.
Ово упозорење уследило је након одлуке америчког председника Доналда Трампа, објављене касно у недељу, да у понедељак покрене војнохуманитарни Пројекат „Слобода”, односно операцију селективног и безбедног „извлачења” трговачких бродова „заглављених” у Персијском заливу од 28. фебруара. Ормуски пролаз је под иранском, а иранске луке су под америчком блокадом.
Председник САД Доналд Трамп је на друштвеним мрежама навео да су „бројне неутралне државе широм света, ни на који посебан начин повезане са текућим сукобом, затражиле од САД да обезбеди слободу пловидбе и трговине кроз Ормуски пролаз”.
„Ми ћемо то постићи за добробит Ирана, Блиског истока и САД, док ће сваки покушај спречавања ове намере бити силовито спречен”, поентирао је Трамп.
Он је истакао да бројним морнарима на бродовима у Персијском заливу понестаје хране и других потрепштина. Процене су да је 20.000 помораца и велики број танкера и других бродова (процене се крећу између 900 и 2.000) „заглављено” од избијања сукоба САД и Израела против Ирана 28. фебруара. Трамп је истовремено у објави у недељу, а након одбијања последњег иранског мировног предлога у 14 тачака, споменуо да се са Техераном воде „веома квалитетни преговори, и да би нешто врло добро могло изаћи из тога” без прецизирања о чему се ради.
Било како било, америчка централна војна команда објавила је да су Пројекту „Слобода” на располагању бројни разарачи, више од сто авиона, бројни дронови различитих намена, као и око 15.000 војника САД. Ипак, неизвесно је да ли је могуће остварити замисао Трампа овим пројектом.
Наиме, убрзо након што је Трамп у недељу упозорио да ће било који покушај ометања „извођења недужних бродова и посада неутралних земаља” бити спречен „одговарајућом силом”, један танкер надомак луке Фуџаирах (на територији УАЕ изван Ормуског пролаза) нашао се на удару „непознатих пројектила”, известио је британски „Лојд”. Колико јуче ЦЕНТКОМ је објавио да је утврдио појачано обезбеђену зону проласка Ормузом кроз територијалне воде Омана (мореуз је наиме под заједничком управом Техерана и Маската). Да ли ће и како америчка морнарица дејствовати у случају да Иранци покушају да осујете тај курс пловидбе, и колико је обалска стража Омана вољна да се ту умеша, остаје да се види. Званични Техеран и даље звучи пркосно.
„Америка је већ могла да научи да са Ираном не може да разговара речником силе и претњи, Иран је спреман и зна да брани националне интересе. И сада нема нуклеарних преговора”, истакао је јуче Есмаил Багеи, портпарол Министарства спољних послова у Техерану. Са своје стране, ИРЦГ објавио је јуче нову мапу зоне тог стратешког мореуза под иранском контролом, која додирује и област око поменуте луке Фуџаирах, упозоравајући посаде цивилних бродова да не покушавају прилаз Ормуском мореузу „без пуне координације са надлежним властима Ирана”.
Поморски превозници, суочени су одраније са америчком претњом да ће их снаћи санкције ако Ирану буду плаћали „путарину” кроз Ормуз, као и најавама Беле куће да ће добити „војну пратњу”, а са друге стране иранским упозорењем да не прилазе стратешком мореузу без јављања Иранцима, јуче нису крили да су близу растројства.
„Којим редом ће бродови бити извођени? Да ли ће неки бродови имати предност пред другима? Шта ће бити са бродовима који плове под страним заставама? Много је питања, мало јасних одговора”, упитао се један искусни индијски поморац високог ранга у изјави за „Блумберг”. Поморски бизнис, укључујући и осигуравајућа друштва, затечен је објавом о „спровођењу” бродова кроз Ормуз, које остаје под озбиљним знаком питања у случају да се напади наставе, коментарисао је британски дневник „Лојдс лист”.
У међувремену, светске берзе нафте са нескривеном стрепњом прате овај кошмарни сценарио око Ормуза. На вест о гађању америчке фрегате цена барела брента скочила је на 114,19 америчких долара, да би је накнадни деманти спустио на око 113 долара. Инвестициони актери и америчке мегапетрокомпаније ових дана упозоравају да је свет близу „енергетског дна” када је реч о брзини трошења стратешких резерви и неизвесног снабдевања.
„Резерве нафте развијеног света крајем маја пашће на оперативни минимум: цена барела тада креће да расте експоненцијално, а не линеарно: 150–200 долара за мерно буре црног злата могла би бити ситница. То наравно, ако двострука иранско-америчка блокада Ормуског пролаза буде дотле настављена”, упозорено је из америчке банке „Џеј-Пи Морган” непосредно пре најаве Пројекта „Слобода”.
Политика
