Српска привреда у плусу 957,5 милијарди динара, профит скочио за скоро 11 одсто

Привреда Србије је у 2025. години наставила је континуитет успешног пословања, уз раст профитабилности и благо поправљен финансијски положај, саопштила је данас Агенција за привредне регистре, наводећи да је позитиван нето резултат привреде износио 957.596 милиона динара (957,5 милијарди) и увећан је за 10,9 одсто на годишњем нивоу.

Како је наведено у публикацији „Годишњи извештај о пословању привреде у 2025. години”, који је објавила Агенција за привредне регистре, у 2025. години у 111.695 привредних друштава било је запослено 1.330.405 радника, преноси Танјуг.

Привредни субјекти су остварили раст укупне пословне активности, уз укупне приходе од 21.112.277 милиона динара веће за 3,1 одсто од прошлогодишњих и укупне расходе од 19.929.955 милиона динара, увећане за 2,8 одсто.

Привредна друштва су наставила серију профитабилног пословања, пре свега, захваљујући успешном обављању примарне делатности из које је реализован пословни добитак од 1.381.637 милиона динара, повећан за 6,2 одсто, наводи се у извештају.

У делу финансирања, губитак је смањен за 23,5 одсто, на 119.157 милиона динара, док је у сегменту осталих активности исказан негативан резултат од 80.158 милиона динара, већи за 58,8 одсто.

У извештају је прецизирано и да је више од три петине привредних друштава (67.424) пословало са нето добитком у укупном износу од 1.388.879 милиона динара или већем за 11,5 одсто док је истовремено код 32.551 друштва евидентиран нето губитак чија је укупна вредност порасла за 12,6 одсто на 431.284 милиона динара.

Додаје се и да је без исказаног нето резултата 11.720 привредних друштава, од чега су њих 8.142 доставила изјаву о неактивности.

Годишњи извештај садржи анализу успешности пословања и финансијског положаја за 111.695 привредних друштава, као и за 1.591 установу и 120.168 предузетника.

Извештај АПР-а показује и да су током 2025. сви сектори били профитабилни, а да је готово петину нето добитка привреде остварио сектор рударство у вредности од 189.791 милион динара.

Према значајном износу позитивног нето резултата издвојили су се сектори прерађивачка индустрија са 183.419 милиона динара, трговина на велико и мало са 174.596 милиона динара, а потом следе сектори грађевинарство (99.011 милиона динара) и сектор информисање и комуникације, у коме је генерисано 89.465 милиона динара.

Све групе привредних друштава посматрано према величини су пословале позитивно, а највећи укупан добитак исказали су велики системи који су реализовали 538.077 милиона динара, док су средња друштва забележила позитиван нето резултат од 213.323 милиона динара, а он је код малих и микро система био у нивоу од 203.601 милион динара, односно 2.596 милиона динара.

Извештај показује и да су јавна предузећа у 2025. забележила негативан нето резултат у износу од 11.748 милиона динара, превасходно услед губитка из осталих активности, док су привредна друштва у стечају и ликвидацији видентирала губитак у висини од 40.226 милиона динара.

Пословна имовина привредних друштава исказана је у вредности од 27.551.903 милиона динара и увећана је за 6,5 одсто на годишњем нивоу, а капитал износи 12.517.018 милиона динара и већи је за 7,9 одсто.

Прецизирано је и да је задуживањем обезбеђено 16.775.843 милиона динара, уз раст укупних обавеза за 5,5 одсто, док су сопствени извори финансирања у износу од 10.714.857 милиона динара порасли за 8,3 одсто.

АПР наводи и да су показатељи структуре капитала нешто повољнији него у претходној години и да је рацио сопственог капитала благо повећан са 38,3 одсто на 39 одсто, а да је степен укупне задужености опао са 1,61 на 1,57.

Како се додаје, највећи део финансијских ресурса ангажован је у сектору прерађивачка индустрија и то 5.663.294 милиона динара пословне имовине и 2.608.690 милиона динара капитала, што чини више од петине тих капацитета на нивоу привреде.

Са значајним финансијским капацитетима издвојио се и сектор трговина на велико и мало који је упослио 15,8 одсто пословне имовине у износу од 4.359.881 милион динара и 14,6 одсто или 1.832.643 милиона динара капитала.

Вредним финансијским ресурсима располагао је и сектор грађевинарство, у којем је ангажовано 4.021.239 милиона динара пословне имовине и 1.568.177 милиона динара капитала, као и сектор снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација, који је користио 2.542.009 милиона динара пословне имовине и 1.373.463 милиона динара капитала.

У узвештају је наведено и да је узимајући у обзир величину привредних друштава, у оквиру великих система сконцентрисано више од половине финансијских капацитета привреде, односно пословна имовина вредна 13.866.513 милиона динара и капитал од 6.551.011 милиона динара.

Јавна предузећа су користила 2.288.046 милиона динара пословне имовине и 1.363.747 милиона динара капитала, а привредна друштва у стечају и ликвидацији 349.159 милиона динара пословне имовине и 51.150 милиона динара капитала.

Истиче се и да су привредна друштва на крају 2025. забележила укупан губитак од 4.416.568 милиона динара, од чега губитак изнад висине капитала чини 1.740.959 милиона динара.

Будући да капитал бележи интензивнији раст, стопа изгубљеног капитала је опала са 30,1 одсто на 29,2 одсто, а највећи укупан губитак међу секторима је био у сектору прерађивачка индустрија (1.191.970 милиона динара), затим у секторима трговина на велико и мало (759.301 милион) и грађевинарство (478.311 милиона динара).

Како се додаје знатан део укупног губитка привреде или 45,2 одсто сконцентрисан је био код микро друштава (1.994.611 милиона динара), а према износу кумулираног губитка, следе велики системи са евидентираних 1.406.522 милиона динара.

Јавна предузећа су кумулирала губитак од 352.123 милиона динара, а 70.847 милиона тог износа превазилази вредност капитала.

Истиче се и да сегмент привредних друштава у стечају и ликвидацији носи 29 одсто укупног губитка привреде (1.281.621 милион динара), док губитак изнад висине капитала чини 1.012.223 милиона динара.

АПР наводи и да на финансијску стабилност привредних друштава упућује позитиван нето обртни капитал од 738.382 милиона динара, који је већи за 13,1 одсто у односу на претходну годину.

При томе, како се додаје за финансирање целокупне сталне имовине и залиха недостајали су дугорочни извори у износу од 3.324.647 милиона динара, увећаном за 4,8 одсто.

Највећу вредност позитивног нето обртног капитала исказао је сектор трговина на велико и мало (556.792 милиона динара), а ту су и сектор прерађивачка индустрија (331.861 милион динара), сектор грађевинарство (138.113 милиона динара).

С друге стране, највећи износ негативног нето обртног капитала евидентиран је у сектору снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (226.904 милиона динара) и сектору пословање некретнинама (108.130 милиона).

Према највећем позитивном нето обртном капиталу издвојила су се мала привредна друштва и код којих је он био у нивоу од 763.502 милиона динара, док је значајан износ позитивног нето обртног капитала евидентиран и код средњих друштва ( 625.377 милиона динара).

Код великих система позитиван нето обртни капитал је вредео 276.353 милиона динара, док су микро друштва једина приказала негативан нето обртни капитал у висини од 926.849 милиона динара.

Јавна предузећа су пословала са негативним нето обртним капиталом од 214.014 милиона динара, а на нивоу привредних друштава у стечају и ликвидацији негативан нето обртни капитал износи 903.816 милиона динара.

Како је наведено у саопштењу, годишњи извештај припремљен је на основу прелиминарне збирне обраде података из редовних годишњих финансијских извештаја и статистичких извештаја за 2025. годину, који су унети у базу за статистичке потребе, а основни трендови сагледани су према коначним збирно обрађеним подацима из редовних годишњих финансијских извештаја и статистичких извештаја за 2024. годину.

Поред анализе привредних кретања на укупном нивоу, посебан осврт је дат са аспекта концентрације финансијских перформанси према секторима и величини привредних друштава, а приказана је и анализа пословања одређених сегмената привредних друштава – јавних предузећа и привредних друштава у стечају и ликвидацији.

„Послујући у неизвесном економском окружењу, привреда Србије је, и током 2025. године, задржала стабилност и остварила умерени раст. Примарни носиоци привредних кретања су привредна друштвакоја су већ једанаесту узастопну годину пословала профитабилно и њихов финансијски положај је благо поправљен”, наводи се у публикацији која се тиче пословања привреде.

Годишњи извештај о пословању правних лица, предузетника и економских целина налази се на сајту АПР-а.

Политика