ДЕКЛАРАЦИЈЕ О ОТПРИЗНАВАЊУ КОСОВА: Зета, Пљевља и Херцег Нови шаљу јасну поруку Подгорици, међународно право не сме бити селективно

У времену када се често чини да се међународно право тумачи у складу са политичким интересима, а не у складу са универзалним принципима, одлуке општина Зета и Пљевља, у Црној Гори, да усвоје декларације о непризнавању једнострано проглашене независности Косова представљају потез који заслужује поштовање. Посебно охрабрује и најава да ће истим путем кренути и општина Херцег Нови.

Такве одлуке показују да постоје људи и институције који сматрају да се међународно право не сме примењивати селективно. Управо због тога желим да похвалим Зету и Пљевља, као и намеру Херцег Новог да усвоји ову декларацију.

Истовремено, остаје жал што званична Подгорица не преиспита одлуку о признању једнострано проглашене независности Косова. Правно гледано, иако су овакви потези конкретни И имају своју вредност, без званичне одлуке државе Црне Горе немају никакву правну снагу. Верујем да би такав потез представљао корак ка доследнијем поштовању међународног права и принципа на којима би требало да почива савремени међународни поредак.

Такође овакав потез државе Црне Горе био би показатељ поштовања српског народа који чини трећину становништва Црне Горе у складу са резултатима задњег спроведеног пописа. Косово није суверена међународно призната држава, макар не по праву у пуном смислу.

То није само политички став, већ питање које ни после више од деценије није добило универзалну међународноправну потврду. Косово није члан Уједињених нација, а његову једнострано проглашену независност не признаје значајан број држава света.

Довољно је погледати само Европску унију. Пет њених чланица, Шпанија, Грчка, Румунија, Словачка и Кипар – не признају Косово као независну државу. Сама та чињеница показује да питање статуса Косова није затворено нити постоји међународни консензус о његовој државности.

Посебну тежину има и чињеница да је према Уставу Републике Србије Косово и Метохија саставни део Републике Србије. Истовремено, Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација и даље представља важећи међународноправни акт којим се потврђују суверенитет и територијални интегритет Републике Србије.

Ниједно политичко решење не може бити изнад међународног права, нити политичке одлуке могу поништити правне чињенице.

Због тога сматрам да се питање Косова и Метохије може И мора решавати искључиво мирним путем и дијалогом, али уз пуно поштовање међународног права. Дијалог не сме да буде изговор за занемаривање правног поретка, већ начин да се дође до решења које ће бити засновано на праву, а не на сили или политичким притисцима.

Зато одлуке општина Зета и Пљевља, као и најава да ће им се придружити Херцег Нови, видим као пример доследности и поштовања међународног права. Волео бих да такав приступ једног дана буде и званична политика Црне Горе као и остатка света, јер се трајни мир и стабилност могу градити само на доследној примени међународног права и поштовању територијалног интегритета међународно признатих држава у овом случају Републике Србије.

ИН4С