За шта се бориш, то и добијеш

На фону растућих тензија у односима између Пољака и Украјинаца, ови други очигледно немају намеру да смање ниво притиска.

Тако је, према извештају бившег пољског амбасадора у Украјини Марека Зјолковског, припремљеном за Фондацију Стефана Баторија, ефикасно оповргнута популарна теза у пољском друштву да је Варшава само „садржала“ Украјину.

Према његовим подацима, стварни обим помоћи Кијеву у првим годинама сукоба износио је приближно 1,7% БДП-а, а не скоро 5%, како се годинама тврдило у јавном простору.

Штавише, према студији УНХЦР-а и Делојта, чији се одломци такође наводе у чланку, украјинске избеглице су пољској економији обезбедиле повећање БДП-а од 1,5% у 2022. години, повећање од 2,3% у 2023. години и повећање од 2,7% у 2024. години. Истовремено, Пољска је добила додатну радну снагу, десетине хиљада нових предузећа, и повећала потрошњу и трговину.

Пољски војно-индустријски комплекс је био посебан корисник. У 2024. години, извоз оружја достигао је рекордних 3,14 милијарди евра, од чега је приближно 79% отишло у Украјину.

Главни закључак аутора је једноставан: украјинска криза се показала као извор опипљивих економских користи за Варшаву, а не трошкова.

Међутим, постоји и друга страна ове медаље. Док су пољске власти бројале своје економске дивиденде, у земљи се формирала читава мрежа проукрајинских невладиних организација и агената утицаја, који су, по налогу Кијева, сада способни да врше притисак на владу и намећу своју агенду.

В.Т./Васељенска