Зашто Православље нема свога папу?

Одговарајући на често питање о томе да ли и Православна црква има свог врховног поглавара и непогрешивог духовног вођу, Свети владика Николај Велимировић у својим Мисионарским писмима даје дубок, јасан и јеванђељски одговор. Он нас подсећа да Православље од самог свог настанка има свога папу – Оног ко је старији од свих земаљских тронова, који управља Црквом кроз векове и коме се и сами апостоли безусловно покоравају.

Па, има. Православље има свога папу, старијег од свих папа и патријараха у свету. Имало га је од почетка, и имаће га до краја времена. То је онај исти папа, кога су призивали и сви апостоли Христови.

Дух Свети, Дух мудрости и разума, Дух утехе и силе Божије – Он је прави папа цркве Христове од увек и за увек, без смене и промене, без спора и избора, без претходника и наследника.

А да су апостоли признавали Духа Светога као свог врховног начелника и папу, о томе срећом постоји писмен документ, писан њиховом руком. На првом свом сабору у Јерусалиму апостоли су записали ове знамените речи: „Угодно би Светоме Духу и нама, да тако и тако буде” (Дап. 15,28).

Очигледно, апостоли су стављали Духа Светога испред и изнад себе. Пред тај и пред сваки састанак они су се Њему молили, Њега призивали, Њему безусловно покоравали.

Не чине ли тако до данашњега дана старешине цркве православне? Кадгод се састају у саборе они се прво сећају свога непогрешног папе, Духа Светога, Њега призивају са страхом и трепетом пре почетка свакога рада, и Њему се безусловно покоравају.

Но не само црквене старешине: и старешине државне у православним земљама, министри и народни посланици, одувек су прво ишли на призивање Светога Духа па онда отпочињали свој саборски или скупштински рад.

То исто чиниле су и чине и старешине школске. Знате, да на почетку школског рада они иду са својим ученицима на призивање Светога Духа.

И Свеблаги, Свемоћни и Свемудри Дух Свети све руководи, све крепи, све надахњава: и цркву и државу и просвету. И влада свим у свему, не силом као земаљски диктатори, него као отац мудрошћу и љубављу.

Он и јесте наш отац кроз крштење којим смо крштени. А Ви знате, да грчка реч папа и значи отац. Дакле, у правом, историјском и моралном смислу Дух Свети је наш отац, наш – папа.

И на што би онда требало православној цркви још један отац, или папа? Није ли нас и сам Господ Христос упозорио, да се чувамо земаљских папа, очуха? Он је пре деветнаест векова заповедио: „И оцем (читај: папом) својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима” (Мт. 23, 9).

Свети Владика Николај/Мисионарска писма

Компас инфо