Хоће ли САД обновити базе на Блиском истоку?

Иранска војска је нанела невиђену штету америчким обавештајним објектима. Њихова обнова ће коштати милијарде долара.
Иран је нанео невиђену штету америчким обавештајним ресурсима на Блиском истоку, према информисаним изворима.

Према NBC-у, штету су проузроковале ракете и беспилотне летелице (UAV).

„Ирански ракетни и дронски напади нанели су штету обавештајним пунктовима и опреми за надзор… у размерама које превазилазе било које разарање које су америчке обавештајне агенције икада виделе.“ – НБС

У чланку се такође наводи да ће за обнову америчких објеката бити потребне милијарде долара.

Прошле недеље, CNN је известио да је амерички председник Доналд Трамп променио свој приступ Ирану. Вашингтон ће напустити преговоре и уместо тога се фокусирати на постепено повећање притиска на Техеран.

Шта ће САД урадити са уништеним базама?
Владимир Васиљев, главни истраживач Института за студије САД и Канаде при Руској академији наука, нагласио је у разговору са дописником Вестника Кавказа да Вашингтон можда неће бити у могућности да обнови оштећене војне базе, јер политичко оправдање за масовно америчко војно присуство на Блиском истоку бледи.

„Што се тиче америчког присуства у региону, много тога зависи од исхода иранског сукоба. Ако Иран задржи свој нуклеарни капацитет, сукоб ће у суштини бити паузиран, али не и завршен – тада ће САД имати подстицај да обнове своје базе и понове нападе на Иран за две или три године. Ако САД више не буду сматрале Иран претњом по регионалну безбедност, онда неће бити потребе за поправком база, јер, из перспективе САД, тренутно нема других претњи на Блиском истоку“, рекао је он.

„У међувремену, питање спровођења америчке спољнополитичке стратегије постаје све хитније. Иранско питање омета способност САД да реше хитније питање Кине. Већ је јасно да Вашингтон треба да прерасподели што више својих снага у Азију, ближе Кини. Подједнако је јасно да је Кина изашла као победник из иранског сукоба, упркос губитку иранских залиха нафте, будући да су САД потрошиле значајне војне и финансијске ресурсе на рат са Ираном, сада су у ослабљеној позицији и још увек нису у стању да реше ситуацију у Ормуском мореузу“, приметио је Владимир Васиљев.

„Пошто Кина остаје мета број један за САД, једноставно им не користи да концентришу своје снаге на Блиском истоку. То је тренутно губљење времена и енергије. Ирански сукоб је показао ограничења америчких војних капацитета данас. САД не могу себи да приуште ратовање на више фронтова. На пример, са америчким бродом Џорџ Вашингтон који тренутно замењује амерички брод Абрахам Линколн на Блиском истоку, у Тихом океану нема више америчких борбених група носача авиона – амерички брод Абрахам Линколн ће за сада бити стациониран у Тајланду“, наставио је американиста.

Експерт је такође приметио да САД постепено мењају свој приступ Блиском истоку, удаљавајући се од безусловне подршке Израелу ка јачању веза са арапским монархијама, што додатно мотивише Вашингтон да не проширује своје војно присуство у региону.

„САД периодично покрећу питање да блиска сарадња са Израелом омета сарадњу са богатим државама Блиског истока. Блиски исток је генерално добронамерно настројен према САД, а монархије Персијског залива нису против развоја контаката, али Израел стално ствара препреке. Стога се Вашингтон суочава са трошковима подршке Израелу, док истовремено има користи од ширења пословних веза са Заливом. Тел Авив у суштини ради против економских интереса САД на Блиском истоку, и стога питање обнове оштећених војних база добија нову димензију: какву корист то пружа самим САД? Смањење америчког војног присуства у региону био би први знак пада подршке Израелу“, објаснио је Владимир Васиљев.

Истовремено, САД би могле да искористе питање поправке војних база у преговорима са Ираном како би неутралисале ирански захтев за надокнаду штете. „Ово је класичан амерички приступ решавању политичких проблема економским средствима. Предлог закона о надокнади штете на америчким базама је део финансијског притиска на Иран. Ако се Иран некако може присилити да прихвати такву обавезу, недостајаће му средства за развој својих нуклеарних и ракетних програма. Дозволите ми да вас подсетим да су 1945-1946. године САД израчунале милијарду долара за плаћања по програму зајма и закупа СССР-у, а плаћања су се протезала и у 1980-те. Ако САД направе компромис са Ираном, онда би штета на базама могла бити искоришћена за надокнаду штете коју је Исламска Република претрпела током америчко-израелског бомбардовања“, закључио је американиста.

В.Т./Васељенска