МЕРЛИН ЈЕ ПЕВАО ВИКИЋЕВИМ СПЕЦИЈАЛЦИМА КОЈИ СУ УБИЈАЛИ СРБЕ: За 5. септембар заказао концерт у Краљеву, ветерани поручују: „Нећеш певати“

Одред „Босна“, којим је командовао Драган Викић, био је активни учесник оружаног сукоба против Војске Републике Српске и генерала Ратка Младића, а Дино Мерлин је припадницима те јединице посветио песму.

Песма „Војник среће“ објављена је 1993. године на албуму „Свједок“, а исте године нашла се и на албуму „Моја богда сна“. Композиција је представљала музичку подршку борцима Армије Републике Босне и Херцеговине, а као непосредна инспирација наводе се припадници Специјалне јединице МУП-а РБиХ, Одреда „Босна“, којим је командовао Драган Викић.

Управо су наоружани и униформисани припадници те јединице били главни актери спота за песму „Војник среће“. Тако је настала ратна композиција аутора који данас у Србији говори о миру, пуни дворане и заказује концерт у Краљеву за 5. септембар, упркос противљењу дела јавности и покренутој петицији.

Генерал Ратко Младић, симбол борбе српског народа, свој војнички пут посветио је одбрани Републике Српске. Остао је доследан свом позиву и народу до самог краја.

Управо зато посебну горчину изазива чињеница да у Србију без препрека долази извођач чија је музика током деведесетих представљала отворену политичку и моралну подршку јединицама које су ратовале против Војске Републике Српске и Младићевих бораца.

Дино Мерлин, којег су и у Сарајеву својевремено називали „Буђави Мерлин“, данас без већих проблема пуни дворане широм Србије и остварује велику зараду пред српском публиком. Истовремено, јавно истиче да се поноси песмама насталим током рата и чињеницом да је, према сопственим речима, „бранио и хранио Босну“.

„Поносан сам на песме које сам написао у рату“

У једном ранијем интервјуу за магазин „Став“, Мерлин је покушао да објасни своје поступке током деведесетих, позивајући се на уметничку слободу и Платонову мисао да је дужност сваког човека да ради оно за шта је предодређен.

На констатацију да се његове ратне и поратне песме све ређе могу чути на концертима, одговорио је:

„Хвала Богу да је тако и да не живим само од старе славе, него да је моја умјетност и даље жива. Ја још увијек пишем. Поносан сам на пјесме које сам написао у рату, али рат је давно завршен.“

Лако је рећи да је рат давно завршен када се распродају концерти у Београду, када се зарађује новац српске публике и када се извођач безбрижно појављује на црвеним теписима широм региона.

Остаје, међутим, питање да ли је рат завршен и за породице страдалих, ратне ветеране и све оне који памте какве су поруке деведесетих година упућиване из Сарајева.

Концерти у Србији и селективно тумачење прошлости

Највећи апсурд огледа се у томе што Дино Мерлин несметано гради профитабилну каријеру у Србији, док се на бројним догађајима у региону српске заставе и национална обележја строго контролишу или забрањују.

Српска публика купује улазнице и аплаудира извођачу који не крије понос због својих ратних песама, док се истовремено од Срба непрестано захтева да се одрекну својих војсковођа, симбола и историјског памћења.

Говорити о љубави и миру, а истовремено профитирати у земљи против чијег су народа некада биле усмерене песме подршке ратним формацијама, представља врхунац политичког и моралног лицемерја.

Док Мерлин себе пореди са селектором бразилске фудбалске репрезентације који бира само најбоље песме, јавност у Србији има право да се запита да ли жели да јој лекције о миру држе они чија је уметност током рата била средство политичке мобилизације, а данас је претворена у пажљиво упакован производ за пуњење дворана и банковних рачуна.

„Ја сам Босну и бранио и хранио“

Мерлин је у интервјуу за „Став“ о свом деловању током рата рекао:

„Ја сам Босну и бранио и хранио и опет бих. Ви сте били у рату па вјерујем да Вам то није страно. Ја сам умјетник и у миру и у рату те ми је била дужност да наставим да радим оно што најбоље знам, а то је да пишем пјесме. Можда се неки сјећају шта су тада, у најтежем периоду, значиле моје пјесме ‘Војник среће’, ‘Мостарска’, ‘Једна си једина’, ‘Тамо гдје је сунце’, ‘Сва бол свијета’ и друге.

Ако су моји изостанци из Сарајева, кад сам изашао да представљам своју земљу први пут у њеној историји на Евровизији, или када сам по задатку свирао по слободним територијама Босне и Херцеговине, или када сам стварао у студијима споменуте пјесме, некима проблем, онда је то њихов проблем, а не мој. У моме свијету неке се ствари не мијењају још од Платона, када је рекао да је дужност свакога да ради оно за шта је предодређен.“

Говорећи о избору песама за концерте, додао је:

„Хвала Богу да је тако и да не живим само од старе славе, него да је моја умјетност и даље жива. Ја још увијек пишем. Чак ни родни лист вам не смије бити старији од шест мјесеци. Поносан сам на пјесме које сам написао у рату, али рат је давно завршен. У одабиру пјесама које иду на сет-листу понашам се као селектор бразилске фудбалске репрезентације, иду само најбољи. У овом послу нема пензије, ни старих заслуга.“

Рат је за Мерлина можда давно завршен, али његове речи и песме сведоче којој је страни ставио свој глас и уметност на располагање. Зато питање његових наступа у Србији није само питање музичког укуса, већ односа према сопственим жртвама, ветеранима и националном достојанству.