ВОЈВОДА МИЛЕТА ПАВИЋЕВИЋ. И ја сам био на сахрани Ратку генералу, последњи испраћај код православних Срба је свети чин!

Поводом сахране генерала Ратка Младића и, по мом дубоком увјерењу, срамних и непримјерених реаговања медија, који и у тренутку смрти настављају са осудама и нападима, осјећам обавезу да се обратим јавности. Да није било Ратка Младића и Радована Караџића не би било ни Српске ни Срба преко Дрине, а ови који их данас оптужују и нападају били су тада у другим униформама и борили се против Срба.

Као човјек који је био свједок бројних историјских дешавања и тешких година кроз које је српски народ пролазио од распада бивше Југославије, од Црне Горе,Словеније и Хрватске,преко Босне и Херцеговине, па све до Косова и Метохије, добро знам колико је тај период био трагичан по српски народ.. Истовремено, остајем при свом ставу да су српски народ и његови интереси у многим политичким и медијским тумачењима били неправедно представљани.

Посебно оштро реагујем и на оно чему ових дана свједочимо у Црној Гори на пријаве и прогон као и поступке против митрополита будимљанско-никшићког Методија и митрополита Јоаникија који страдају због своје службе Богу и народу и на привођење људи због начина на који су јавно исказали свој став и одали пошту генералу Ратку Младићу. Сматрам недопустивим да се због изражавања става људи излажу јавном жигосању и да се њихова имена и лични подаци користе за стварање атмосфере прогона.

Нисмо се мијешали у то коме ће други народи одавати почаст.Зато и ми имамо једнако право да чувамо сјећање на оне које сматрамо браниоцима српског народа. Питам јавно: да ли се према генералима великих свјетских сила, који су ратовали хиљадама километара од својих држава и на туђим територијама, примјењују исти аршини којима се данас мјери Србима ?
Наши генерали и јунаци, међу њима и Ратко Младић, године су провели у хашком казамату, гдије је генерал Младић и окончао живот. Зато сматрам да сваки Србин има право да достојанствено, дигне глас против онога што сматра двоструким аршинима, без позивања на мржњу према било ком другом народу. Не тражимо ништа што другима оспоравамо већ тражимо право да чувамо сопствено памћење и да поштујемо оне које сматрамо дијелом своје историје.

За мене су српски генерали били људи који су у једном од најтежих периода наше новије историје стали уз свој народ и бранили га онако како су сматрали да треба то им је била обавеза. Такав је, по мом увјерењу, био и генерал Ратко Младић. Његово име остаје нераскидиво повезано са ратним периодом у којем је настала и одбрањена Република Српска, због чега ће га дио српског народа памтити са захвалношћу.

Имао сам прилику да одем и пред Хашки трибунал. Иако ми није било омогућено да посјетим људе којима сам желио пружити подршку, испред тог суда послао сам поруку подршке српским затвореницима за које сам сматрао да су неправедно осуђени. Моје мишљење о раду Хашког трибунала било је и остало изузетно критичко, нарочито у погледу начина на који су вођени поступци против српских политичких и војних руководилаца.Срамни суд који суди само србима.

Посебном чашћу сматрам то што сам имао прилику да одликујем људе које лично сматрам великанима српског народа, међу којима су генерал Ратко Младић и некадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић. То је мој став и од њега не одступам.

Зато најоштрије осуђујем медијске наступе у којима се тренутак смрти и сахране користи за нове политичке обрачуне, увреде и продубљивање подјела. Смрт и сахрана морају бити тренутак у којем се поштују достојанство покојника, бол породице и право сваког народа да памти своју прошлост.

Истовремено, најоштрије осуђујем срамно писање и све нападе које поједини медији упућују на рачун српског народа због начина на који одаје пошту својим јунацима и генералима које сматра браниоцима српског народа. Једнако осуђујем нападе и прозивање сваког појединца, установе или представника власти који је, у складу са својим увјерењима, одлучио да укаже поштовање припадницима свога народа које сматра његовим браниоцима. Право на достојанствено одавање поште и чување сопственог историјског памћења не смије бити повод за медијски линч, увреде нити нападе.

Они који данас нападају српски народ због начина на који памти своје генерале треба да знају једно: историјско памћење једног народа не може се избрисати медијским насловима, притисцима нити наметањем туђег погледа на историју.
Српски народ, ма гдје живио у Црној Гори Републици Српској, Србији, Косову и Метохији или расијању има право да чува сјећање на људе које сматра значајним дијелом своје историје.

Ријечи његовог сина Дарка, упућене оцу на посљедњем испраћају, биле су истовремено и снажна порука свима нама који смо дошли да одамо посљедњу почаст.

Велики број људи који је присуствовао сахрани имао је прилику да се у тишини и достојанствено опрости и упути посљедњи поздрав генералу Ратку Младићу. За многе међу нама био је то опроштај од човјека којег сматрају својим генералом и јунаком и чије ће име остати дио њиховог историјског памћења.

Посебно истичем и то што смо и ми војводе из Црне Горе, заједно са нашом браћом и саборцима, били присутни на сахрани и лично одали посљедњу почаст генералу Ратку Младићу.

Нека породици остану снага, достојанство и успомене, а покојнику вјечни мир.

Војвода Милета Павићевић Чича
Уједињени равногорски покрет свих српских земаља и расијања

Српска24.ме