АНДРИЈЕВИЦА: Школу краља Александра чувају четири ђака!

Нова управа основне школе у Андријевици кандидовала је код европских фондова пројекат којим је предвиђено да један спрат вриједне историјске зграде подручног одјељења у Трепчи буде преуређен у ученичко одмаралиште, по узору на позната дјечја одмаралишта попут оног на Ивановим коритима. Идеја је да се на тај начин сачува импозантна школска зграда, али и да јој се врати живот и пронађе нова намјена која би користила не само школи и селу, већ и дјеци из других крајева Црне Горе.

Директор Основне школе “Бајо Јојић”, Божо Вукићевић рекао је за Портал РТЦГ да је ове године успио да сачува четири ученика и редовну наставу, међу којима су и два првака.

–Још неколико дјеце у селу је предшколског узраста, тако да школа има перспективу да опстане. Ипак, зграду треба боље искористити и због тога смо дошли на идеју да кандидујемо код европских фондова пројекат да се горњи спрат школе преуреди у одмаралиште типа Иванових корита. Ово је значајно мјесто, а у пројекту смо описали шта све у близини може да се обиђе. Идеално мјесто за дјечје одмаралиште. Наравно, у све ово не би смо могли ући без сагласности и пуне подршке Министарства просвјете, казао је Вукићевић.

Управо та идеја – да се историјска зграда истовремено сачува и поново учини живом, могла би отворити нову страницу у више од вијека дугој причи школе у Трепчи, јер историја школе у Трепчи много је старија од данашње зграде.

Школа је почела да ради још 1891. године, као приватна школа у приватној кући. Према подацима из “Лексикона школства Црне Горе ЦАНУ”, имала је тада 39 ученика. Године 1902. постала је државна школа, а двије године касније добила је и свој први школски објекат. Тај објекат је страдао током ратних година, па је послије Првог свјетског рата настава поново одржавана у приватним кућама. Године 1922. подигнута је школска брвнара.

А онда је Трепча добила здање које је и данас њен најпрепознатљивији објекат.

Нова школска зграда подигнута је 1932. године, у вријеме Краљевине Југославије. Према предању које се везује за овај објекат, школа је била задужбина краља Александра Карађорђевића.

За једно планинско село изграђено је озбиљно и репрезентативно јавно здање. Објекат је имао приземље и спрат, четири учионице и приближно 600 квадратних метара простора. Његове димензије и данас свједоче о времену у којем се вјеровало да улагање у школу значи улагање у будућност читавог краја.

Зграда је преживјела промјене држава, ратове, промјене школског система и деценије демографског пражњења села.

Историја ове школе посебно је везана за име барда писане ријечи Михаила Лалића. Велики црногорски књижевник рођен је у Трепчи 1914. године, а основну школу у родном селу похађао је од 1921. до 1925. године, након чега је школовање наставио у беранској гимназији.

Историјски подаци говоре да Лалић није похађао данашњу школску зграду, јер је она изграђена 1932. године, седам година након што је завршио основну школу, али је похађао школу у Трепчи у вријеме када је настава била организована у старијем објекту, па је континуитет установе неспоран. Данашња зграда представља материјални наставак школе у којој је Лалић започео своје образовање и важан дио културног пејзажа његовог родног мјеста.

Некада је школа окупљала дјецу из више села и била матична осмогодишња школа за шире подручје. Године 1958. школа у Трепчи прерасла је у осмогодишњу школу и постала матична за Трешњево, Виницку и Ријеку Марсенића. Такав статус задржала је до 1966. године, када је постала подручно одјељење школе у тадашњем Иванграду. Од 1991. године припада ОШ „Бајо Јојић“ у Андријевици.

Данас ствари стоје потпуно другачије – велика зграда, подигнута да прими генерације ђака, служи школи са свега неколико ученика. Ипак, чињеница да је ове године сачувана редовна настава и да међу четири ученика има и два првака, уз још неколико дјеце предшколског узраста, даје наду да школа још није изгубила своју основну функцију.

Али истовремено остаје питање како сачувати и искористити простор који је некада био потребан десетинама и стотинама дјеце.

–Управо је ту настала идеја о ученичком одмаралишту. Ако би се један спрат ове историјске зграде, уз очување њеног карактера и функције школе, кроз међународне фондове преуредио у одмаралиште за дјецу и ученике, Трепча би могла добити нову функцију, а школа нову перспективу – каже директор Вукићевић.

Према његовим ријечима такав простор могао би бити намијењен дјеци из других крајева Црне Горе, школама које би овдје организовале боравке у природи, као и учесницима образовних, културних и еколошких програма.

-Трепча има шта да понуди. Близу су Андријевица и Беране, близу је Плавско језеро. Ту су планине, шуме, ријеке, стазе, традиционални пејзаж и историјат везан за Михаила Лалића. Сама школска зграда представља дио те приче. Зато се идеја о одмаралишту може посматрати као много више од адаптације једног спрата. То је покушај да се историјска грађевина спаси од пропадања тако што ће поново добити животну функцију, сматра директор школе.

Он вјерује да зграда која је готово вијек служила образовању не мора да заврши као мртав споменик прошлости, и да може поново постати мјесто у које се долази.

Једино, што се некада у Трепчу долазило у школу – а убудуће би се у школу могло долазити да се упозна Лалићев завичај, проведе неколико дана у планини, организује књижевни сусрет, учи о природи, дружи са вршњацима или једноставно проведе вријеме у једном од најзанимљивијих старих школских здања овог краја.

Тако би, уколико ова изванредна идеја и добар пројакат добију зелено свјетло код европских фондова, један спрат добио нову намјену, школа добила нову перспективу, а цијела зграда нови живот.

РТЦГ