Сенилни идиоти

Током Божића, највећег православног празника стигла је честитка у виду посланице од стране Србске академије наука и уметности, која гласи: ,, Косово и Метохија нису србске територије, и што се пре ослободимо тог терета, лакше ћемо се суочити са надолазећим проблемима. Изговорене речи не би имале тежину да их је изговорио неки поткивач коња или свињар у паузи док испија пиво испред продавнице. То је просто локација где човек може да чује све и свашта, самим тим може свачему и да се нада. Али када овако тешке речи дођу са овако високе инстанце, из уста председника академије наука, најпрестижније институције у србском народу, то добија сасвим другачију тежину. Без гриже савести, са високим степеном самопоуздања, као да је измислио нешто епохално, износи тезу коју би Срби требали да усвоје као нешто крајње иновативно. Прост народ након овога се са правом пита, ко нама води државу? Зашто се према њој односимо као да смо је добили за коцкарским столом?

Од краја другог светског рата па до данас, у већини случајева чланство више личи по начину одевања у комесарским униформама на преки војни суд чији је примарни циљ да осуди политичке неистомишљенике.Обудовели сенилни старци, спремни пошто-пото да сачувају привилегије које су стекли, и које са собом носи чланство, спремни су да аминују сваку политичку одлуку без неке критичке анализе. Са знањем средњошколаца, сумњивих референци, ревносно бране своје положаје, упирући се да докажу лојалност комунистичком наслеђу које баштине у себи.

Велики део нашег народа, није упућен у сам настанак и развој академије. ,,Друштво србске словесности” , као претеча академије за примарни циљ поставило је изучавање историје и прошлости србског народа. Академија наука, као њен легитимни наследник, бави се управо свим супротним у односу на оно што је била њена базична делатност у прошлости. Недостатак свести и одговорности основни су атрибути по којима функционише академија на челу са њеним председником.

Примера ради, Израел који је у константном ратном стању, функционише по принципу солидарности. Држава, народ и наука имају јасан концензус по питању очувања територијалне целовитости државе. Тако да је просто незамисливо да дође до одступања од званичног става.

На Позивање на признавање независности Косова и Метохије треба додати да нам уџбенике за образовање будућих генерација издаје позната издавачка предузећа из Загреба. Тако да можемо да очекујемо у будућности да млађе генерације, са информацијама које су примили из оваквих уџбеника наставе оно што је започео председник Костић. Потомак официра Озне, наставља традицију свог оца и по јасно детерминисаним упутствима ради оно што је комунистичка партија започела, а очигледно он поставио себи за циљ да заврши. Ниједног тренутка није покренута иницијатива за проучавање ,, Законоправила” Светога Саве, или да се наставе археолошка истраживања у Винчи. Резултати до којих бисмо дошли, у најмању руку извршили би ревизију свега онога што нам је сервирано у протеклих 50. година. Како би онда могао да оправдава своје тезе које износи у јавности?

Србија нема Србску војску, нема Србску контраобавештајну службу, нема Србску академију, нажалост не постоји ни Србска црква. Не постоји национална стратегија која би радила на обнови институција на којима почива једна здрава држава. Како онда као народ да се надамо да смо у могућности да сачувамо нешто, када то нема ко да брани. Просечном човеку остаје да молитва и нада као последњи адути који могу да му обезбеде да не изгуби оно што га је дефинисало као народ у духовном и националном смислу.

Матија Мићић Бућић / Васељенска

[table id=1 /]