ЦИА ОД СРБИЈЕ ТРАЖИЛА ДА УБИЈЕМО КАРАЏИЋА И МЛАДИЋА: “ДБ спремао ликвидацију Зорана Ђинђића!”

Зоран Мијатовић, некадашњи начелник београдског центра ДБ и помоћник шефа тајне полиције Јовице Станишића, открива досад непознате детаље о кључним актерима српске политичке сцене деведесетих и с почетка двехиљадитих.

Америчка ЦИА тражила је деведесетих од Србије да ликвидира тадашњег председника Републике Српске (РС) Радована Караџића и команданта Војске РС Ратка Младића, открива некадашњи начелник (1993-1998. године) београдског центра Државне безбедности (ДБ) Зоран Мијатовић.

Како то ради Пентагон

Мијатовић, који је био и помоћник начелника ДБ Јовице Станишића, открива да је такав захтев стављен пред шефа српске тајне полиције 1996. године, када је посетио седиште ЦИА. Станишић је пак такав предлог одбио.

– Американци су, каже Станишић, инсистирали да би било јако добро да наша служба решава питање Караџића и Младића и да их, како су рекли, неутралишемо и изолујемо од било каквог деловања у Републици Српској. „То значи да треба да их физички ликвидирамо“, рекао ми је Јовица са пуно горчине и грча на лицу.

„Господине Дојч, рекао сам му, ми нашу сарадњу с вама видимо мало другачије. Караџић и Младић су унутрашње питање РС и не видим нашу службу ни као арбитра, а ни као извршиоца туђих налога, поготову кад је реч о судбини ове двојице“ – навео је Мијатовић у својој књизи „Стране службе, ковачи хашке правде“.

Два месеца раније, додаје он, исти предлог је стигао из Пентагона. О томе је у свом извештају Мијатовића известио агент ДБ који је био близак с неким америчким генералима из Пентагона.

– У том извештају генерали из Пентагона саветују нам отворено да извршимо физичке ликвидације Караџића и Младића, јер су превршили сваку меру, да су крвавих руку до лаката и да би њихова ликвидација била била добра и за свет, али и за Републику Српску. Објаснили су да се и они тако лишавају неких својих високих официра када би процурила нека вест о њиховим злочинима у Вијетнаму или са неких других ратишта. Проблеме су решавали снајперима, изрежираним саобраћајкама и другим средствима – открио је Мијатовић и додао да ће Младић и Караџић бити касније извор многих невоља и Србије и службе.

Такође, Мијатовић је открио и да су Американци претходно чинили све како би се приближили Караџићу и уверили га да је он њихов избор, а не председник Југославије Слободан Милошевић. За тај посао приближавања Караџићу 1994. користили су тројицу својих агената, међу којима је био и извесни доктор пластичне хирургије Борко Ђорђевић. Како наводи Мијатовић, један од аргумената Американаца био је да је Милошевић комуниста и да се с њим преговара и разговара само зато што се мора, док Караџића хвале као интелектуалца, поету и човека који има кредибилитет неспорног Србина. Ту причу је, каже, лидер босанских Срба загризао, а онда се у све укључује, ни мање ни више, него бивши амерички председник Џими Картер, који крајем 1994. долази на Пале. Караџићу притом обећава Нобелову награду за мир ако одустане од освајања Бихаћа!

Уместо награде – оптужница

– Картер треба да оствари лични контакт с Караџићем како би га убедио да се довољно показао као војсковођа и да сада мора доказати да је способан да буде и миротворац. По њему, Радован не треба да буде запамћен само по мачу, већ као човек који рат зна да замени миром. Због тога он сматра да Радован не треба да уђе у Бихаћ са својим јединицама и, ако стане пред капијама града, чекаће га Нобелова награда за мир. То је порука којом Американци желе да зауставе српске снаге, то је порука коју интензивно гурају преко своје агентуре – наводи Мијатовић сећајући се тог времена.

Караџић, као што је познато, није добио Нобелову награду за мир, коју му је Картер обећао да ће му обезбедити преко своје фондације ако Бихаћ остави муслиманима, већ му је после неколико месеци стигла хашка оптужница за злочине у Сребреници.

Мијатовић каже да је све што је написао у књизи 2015. аутентично и да стоји иза свега наведеног.

Служба спремала убиство Ђинђића

ДБ је крајем деведесетих – када је на челу био Радомир Марковић и када Мијатовић више није био у служби – припремао ликвидацију тадашњег лидера опозиционе Демократске странке Зорана Ђинђића.

– Ђинђић је, за разлику од Ћурувије, осетио могуће последице медијског линча који се водио против њега. И био је у праву. Заиста су биле вршене припреме за његову ликвидацију. Служба је надзирала његово кретање, опсервирала места на која је залазио, а посебна пажња поклањана је његовим боравцима у Сурчину у кући његовог кума Драгољуба Марковића. У два маха прављени су снимци Марковићеве куће, јер се сматрало да Ђинђић ту најчешће борави. Идеја је била да се изврши десант из ваздуха, да се Ђинђић отме, а затим ликвидира. Онда би се у јавности рекло како су то учиниле неке стране службе – наводи Мијатовић.

[table id=1 /]

Курир