Може ли Мерима Исаковић да сведочи против Лечића

Правници имају различита мишљења о томе да ли би Мерима Исаковић могла да сведочи против Бранислава Лечића после њене изјаве медијима да је покушао да је силује 1978. Сагласни су једино у томе да је тај случај апсолутно застарео после 43 године, када је реч о пријави тужилаштву. У јавности, међутим, исповест Исаковићеве има велику тежину после пријаве глумице Данијеле Штајнфелд против Лечића, без обзира на то што тужилаштво није покренуло истрагу.

Славна југословенска глумица, која живи и ради у Аустралији, рекла јe да ће се радо одазвати ако добије позив из Вишег јавног тужилаштва у Београду, које води предистражни поступак по пријави Данијеле Штајнфелд. Она је нагласила да може да сведочи о личности Бранислава Лечића и о свом искуству са њим.

Кривичари наводе да исповест Исаковићеве не може да буде доказ у истрази која није ни почела, али неки од њих сматрају да би у случају покретања истраге, а нарочито ако дође до суђења, она могла бити позвана као сведок јер принцип апсолутне застарелости не важи за сведоке. Наглашавају, међутим, да Исаковићева нема сазнања о догађају за који Штајнфелдова терети Лечића, већ да би могла да сведочи о неким околностима како би описала његову личност и понашање.

Искусне судије, са којима смо разговарали, не сећају се да су у пракси имали суђења за силовање које се догодило више година пре пријаве, а сигурни су да није било сведока који су о силовању говорили неколико деценија касније.

– Тужилаштво би морало да аргументује из којих разлога предлаже Исаковићеву за сведока, ако поступак уопште буде покренут. Стиче се утисак да је овде реч о специфичном медијском притиску на тужилаштво и суд, тим пре што су актери познате личности из глумачког света – каже за наш лист један бивши тужилац.

– Надам се да ће се друге жртве осмелити да се огласе, ако их има – рекла је Исаковићева, а убрзо после њене исповести у медијима су говориле активисткиње новог покрета под називом „Када будеш била спремна”. Њихов је циљ, како су навеле, да подрже и охрабре жртве сексуалног насиља и да укажу јавности да је њима потребно време да се суоче са својом траумом и поднесу пријаву.

Вероватно је да ће исповест Мериме Исаковић допринети јавној осуди Бранислава Лечића, али и охрабривању свих будућих жртава сексуалног насиља.

Један од наших саговорника указује да у нашем праву, за разлику од англосаксонског, није уобичајено да сведоци „из далеке прошлости” дају информације о животу и делу осумњиченог.

– Ако један догађај не може да буде процесуиран као кривично дело услед застарелости, онда се не може ни у неком будућем кривичном поступку третирати као кривично дело – објашњава наш саговорник.

Адвокати и судије не желе да буду цитирани именом и презименом када одговарају на питања новинара о овим осетљивим случајевима, јер свака изјава може да буде протумачена као да се стављају на нечију страну, нарочито, како кажу, што је створена атмосфера ВИП жртава силовања, док су обичне жене као жртве заборављене, а нека силовања која су се догодила као ратни злочини остала су некажњена.

Подсећају на случај „Гњиланске групе” која је правоснажно ослобођена за ратни злочин 1999. године, па самим тим и за монструозна силовања великог броја жена српске, ромске и албанске националности. Све те жртве давале су исказ у кривичном поступку пред Специјалним судом, али се тада у јавности није много причало о њиховог секундарној виктимизацији, као што се сада говори када је реч о познатим глумицама, наглашава један од наших саговорника.

[table id=1 /]

Александра Петровић / Политика