Kако се спремамо за поплаве: Нема планова, не зна се ко управља бранама

0

(Фото: Пиксибај)

За превенција поплава у Србији у 2018. и 2017. није обезбеђено довољно новца, а пример је одржавање заштитних и регулационих водних објеката за шта је одвојено испод 60 одсто потребне суме, наводи се у недавно објављеном извештају Државне ревизорске институције о превенцији поплава у Србији.

Да би се испунили циљеви Стратегије о водама, било је потребно уложити 99,5 милиона евра у 2017. години, односно 102,5 милиона у 2018. у област заштите од штетног дејства вода.

“Постојећи модел финансирања заштите од вода није обезбедио потребан ниво средстава и у потпуности је био завистан од буџета Републике Србије и АП Војводине”, оцењује се.

Ни бранама се не управља како треба. Јавна водопривредна предузећа немају поуздану евиденцију о њима јер две трећине брана није унето у регистар водних објеката – од 173 бране пописано је 58.

Према оцени ревозора, забрињавајуће је што јавно предузеће Србијаводе није унело податке за 21 високу брану.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!



Поједине бране нису пренете на управљање јавним водопривредним предузећима, у складу са Законом о водама. То, како пише, значи да постоји ризик да се таквим бранама не управља на адекватан начин, а неке од њих нису укључене у систем заштите од поплава, иако им је то једна од основних намена.

Све наведено може довести до тога да бране утичу на пораст уместо на смањење ризика од поплава у насељима низводно од бране, упозорила је Државна ревизорска инситуција.

У извештају стоји и да прелиминарна процена ризика од поплава 2011. није ажурирана, карте угрожености и карте ризика од поплава нису израђене за 99 значајних поплавних подручја, док планови управљања ризицима за територију Србије и за водна подручја, нису донети.

Прочитајте још:  Кривична пријава против пуковника Иве Удовчића због почињеног кривичног дела дискриминације грађана Републике Србије

Без карата ризика од поплава не могу се урадити планови управљања ризицима од поплава, процена потенцијаних штета од поплава, спровођење неинвестиционих мера одбране и подизање свести јавности.

Рок за припрему и доношење планова управљања ризицима од поплава био је до 2017. године.



Републичка дирекција за воде није припремила план за одбрану од поплава за воде 1. категорије за 2016, 2018 и 2019.

Kашњење у доношењу оперативних планова носи ризик да у време поплава не буду јасно утврђена овлашћења и одговорности.Ово такође има негативан утицај на локалне самоуправе које на основу њих доносе оперативне планове за воде 2. реда.

Јавна водопривредна предузећа Србијаводе и Воде Војводине такође нису припремили планове за водна подручја у својој надлежности што се одразило на кашњење Дирекције.

Kао кључне разлоге наводе непостојање методологије за њихову израду, недостатак новца, опреме И стручног кадра. Међутим, ревизор је написао у извештају је да је методологија донета 2017. године док су новац, кадрови и опрема били донекле доступни кроз седам пројеката вредних 13 милиона евра које су финансирале међународне организације.

Нова економија



За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *