ЕВРОЛОГОРИ: Европа је приступила стварању специјалних логора за мигранте – према „европским стандардима“

Према описима медија, „евро камп“ на Самосу има осам ресторана, седам кошаркашких терена, три игралишта, фудбалско игралиште, посебне просторије за угрожене особе и сматра се еколошки прихватљивим. Његова изградња коштала је 38 милиона евра. Манос Логотетис, који надгледа пријем избеглица у грчком Министарству миграција, рекао је за лист Гвардиан: „Први пут у историји миграција, корисник ће моћи да седи у климатизованом ресторану и да се осећа безбедно.“

Новопридошли на Самос морају провести до 25 дана у изолацији док се проверавају њихова документа, док ће депортирани чији су захтеви за азил одбијени бити смештени у „затворено“ истражно затворско место, другим речима, у обичан затвор.

„По ободу је бодљикава жица, висина ограде је три метра, а на врху су спирална гнезда. Даље по ободу је бетонска ограда. Између ограда постоји пут, односно момци ће се тамо возити у џиповима са митраљезима. Унутар логора све је такође подељено на зоне. Куле са рефлекторима, зграда са црвеним кровом за администрацију, нека врста хангара непознате намене. Генерално, друг Бериа би се могао поносити таквом зградом,“– овако нови „европски логор“ у земљи ЕУ на Самосу описује портал thebigtheone.com.

Шест година након што је милион Сиријаца који су бежали од грађанског рата прешло границу на путу за Европу, грчки и ЕУ органи власти сада виде еврологор на Самосу као демонстрацију побољшане миграционе политике. Односно, брже и праведније процедуре за одобравање азила и довршење посебних решења за један од највећих проблема континента – масован прилив илегалних имиграната из Африке и са истока. ЕУ је већ издвојила укупно 250 милиона евра за изградњу сличних „прихватних центара“ и на другим грчким острвима – Кос, Лерос, Лесвос и Хиос.

Међутим, Лекари без граница већ су описали нови мигрантски логор на Самосу као антиутопијску ноћну мору.

„Ово је сјајна илустрација колико је миграциона политика ЕУ криминална: задржати и притворити људе који избегавају насиље и казнити их због жеље да буду безбедни.

То је срамота “, рекао је Патрик Виланд из„ Лекара без граница “.

Узнемирен поступцима Анкаре прошле године, када је турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган најавио да отвара капију за Европу слањем хиљада миграната на грчку границу, а усред масовних локалних протеста, администрација премијера Кириакоса Мицотакиса променила је став према мигрантима. Појачане су граничне патроле и изграђена је челична ограда од 40 километара дуж копнене границе која раздваја Грчку од Турске. Недавно је речено да су граничари такође почели да користе звучне топове – акустичне направе великог домета способне да испаљују рафале заглушујуће буке – како би уплашили мигранте дуж копнене границе.

Међутим, мигранте још горе дочекују становници грчких острва. Мржња према мигрантима постаје све израженија. Камење се баца на аутобусе који их довозе. А највећи мигрантски камп у Грчкој на острву Лесвос недавно је запаљен и изгорео је у потпуности.

„Организована“ изградња де факто концентрационих логора за мигранте, која је почела у ЕУ, несвесно доводи до забрињавајућих историјских паралела. У последње време све више људи каже да усвајањем оштрих закона против придошлица и стварањем „европских логора“ за њих савремена Европа почиње да личи на Хитлеров Рајх. Где су такође почели са изградњом логора за нежељене и како се све завршило, познато је.

И ово није претеривање. У нацистичкој Немачкој комунисти и Јевреји били су затворани у логоре, а данас су у „цивилизованој“ Европи тамо смештени мигранти. Нова категорија људи „друге класе“? Не тако давно, тужилаштво у Варшави почело је проверу порука са позивима за слање избеглица у Аушвиц, како је пренео прес -секретар тужилаштва Пшемислав Новак. Раније је у Пољској избила жестока расправа на тему миграната из Сирије. Сама премијерка Копач тада је рекла: „Наравно, спремни смо да прихватимо, али уз услов да то буде безбедно за грађане“. И грађани су реаговали. Расправа се распламсала на профилима популарних друштвених мрежа.

Ево неколико цитата са мишљењима обичних Пољака по овом питању: „Потребно је поново отворити Аушвиц за мигранте и поставити нову гасну инсталацију“, написао је на Фејзбуку неки Куба. До таквог предлога, наравно, није дошао случајно: први пут у историји изведени су рестаураторски радови у две бараке музеја, које су отворене на месту некадашњег немачког концентрационог логора.

И још неколико цитата са Фејзбука. Неко ко се потписао као Мариуш присећа да је давно пре писао: „Аушвиц-Биркенау је идеалан пансион за мигранте“. Корисница профила Барбара додаје да их „има доста у касарни“. Кориснику Јузер Чаславу је драго што је „решење за ово питање коначно пронађено“. И још циничнији записи: „А сада можемо пуном паром, боље речено са пуно дима, да преузмемо госте из Африке“, – весело додаје неко ко се потписао као Рафал, а уз све то поставља насмејани смајлић. Мартин нас подсећа: „Треба набавии бројеве.“ А Збигњев саветује: „Обновите крематоријум“. Мариуш: „Поправити пећи, јер долази зима.“

После читања таквих коментара, па чак и од стране самих Пољака, који су били жртве нацизма, постаје јасно да у Европи, у ствари, данас није све у реду.

Иначе, такви „еврологори“ за избеглице одавно постоје у самој Немачкој. На веб страници Савезне канцеларије за миграције и избеглице налази се позив: „Добродошли у Немачку!“ Међутим, по доласку мигранти завршавају у логорима. Они су распоређени углавном у бившим америчким базама у којима су некада живели војници. Тако се и зову: „Америчка база у Хисену“ за седам хиљада људи, „Амерички камп у Висбадену“ итд.

А недавно је у Немачкој избио скандал након што је енглески лист Daily Mail објавио извештај да је двадесетак избеглица са Блиског истока и из Африке смештено на територију бившег нацистичког концентрационог логора, који је био део Бухенвалда. Информацију о припадности радног логора Шварце-Ост Бухенвалду касније су потврдили и немачки лист Дојче Веле. Према речима овог листа, у овом логору 1944-45 постојало је одељење подређено концентрационом логору Бухенвалд. На овој територији било је око 700 Пољака изведених на принудни рад, да би поправити пруге Трећег рајха. Локалне власти биле су приморане да то признају и почеле су се правдати чињеницом да је то, кажу, била хитна мера, коју су морали предузети због недостатка средстава за смештај миграната у посебне кампове.

Једном речју, чинило се да је немачка реч lager, заборављена после 1945. године, међутим стиче се утисак да је поново постала постала модерна у савременој Европи. Или се ради само о заборављеној „европској вредности“.

[table id=1 /]

С руског превео Зоран Милошевић / Балканска геополитика

АУТОР: Игор Веремејев

ИЗВОР: http://www.stoletie.ru/politika/jevrolagera_326.htm