Широм отворених очију

Када је у јулу 1999. по целом свету почео да се приказује филм „Широм затворених очију“ чувеног режисера Стенлија Кјубрика, многи наивни гледаоци били су шокирани експлицитним сценама тајних, сатанистичких оргија које по својим вилама и замковима приређују представници глобалистичке елите.

Главни јунак-лекар, кога игра Том Круз, доспева у смртну опасност када се непозван појави и прекине једну од таквих ексклузивних и разузданих баханалија, а од тог тренутка публика може да прати злокобни траг лешева и полицијских заташкавања што нам сугерише да је било каква борба за правду, а против таквих дијаболичних појава унапред изгубљена, јер је систем до те мере корумпиран и контролисан да све државне службе, институције и органи заправо, свесно или несвесно, раде за изопачене моћнике.

Ако нам је тада Кјубриков трилер можда и деловао као мрачна фантазија и теорија завере, данас, двадесет година касније, он се може третирати и као документарни филм који нам, из угла добро обавештеног инсајдера, што је прослављени и богати редитељ Кјубриковог калибра свакако био, открива у колико поремећеном свету заправо живимо. Као да је Кјубрик, чувар многих тајни америчког естаблишмента (између осталог, како многи тврде, и лажираног слетања на Месец), пожелео да у старости растерети своју душу и да, кроз фикцију, филмским језиком саопшти истину о наказном наличју западне, либералне демократије. Умро је изненада у марту 1999, само неколико дана након што је завршио монтажу коначне верзије свог исповедног филма.

Један од разлога због кога данас сасвим другачије перципирамо и доживљавамо Кјубриков последњи филм јесте и случај који је обележио годину за нама. Ради се, наравно, о хапшењу и наводном самоубиству америчког милијардера Џефрија Епстајна. Епстајн је ухапшен у јулу, по федералној оптужници која га терети за педофилију и сексуалну трговину малолетних лица.

Многи су се понадали да ће Епстајново хапшење довести до откривања читавог ланца педофила на високим положајима, наводно повезаних са Демократском странком, о којима се говори још у „Пицагејт“ мејловима који су 2016. хаковани с налога Џона Подесте, менаџера председничка кампање Хилари Клинтон. Иако се аутентичност и тумачење тих мејлова оспорава, није могуће негирати чињеницу да је Епстајн био врло близак с породицом Клинтон и да је бивши председник САД летео више од 20 пута његовим приватним авионом, који је сам Епстајн крстио као „Лолита експрес“ због малолетних девојака које су, као робиње, сексуално опслуживале путнике. Постоји чак и судски исказ Вирџиније Робертс Ђуфре како јој је Епстајн наредио да сексуално задовољава британског принца Ендруа, због чега је овај члан краљевске породице недавно био приморан да објави да се повлачи из јавности.

Нажалост, баш у тренутку када је педофилско клупко почело да се одмотава, десило се оно што се већ много пута десило када су у питању криминална дела повезана с Клинтон кланом, а то је елиминација незгодних сведока. Тако се Епстајн 10. августа наводно обесио у својој ћелији, иако је по свим затворским протоколима морао да буде под константним надзором због претходног покушаја да одузме себи живот.

Такође, његов брат објавио је крајем октобра налаз независног патолога који тврди да се повреде на Епстајновом врату не слажу с тезом о самоубиству. У међувремену, и поред напора да се читава прича потисне с насловних страница, реченица „Епстајн се није убио“ постала је својеврсна лозинка која се кроз мимове и објаве на друштвеним мрежама незадрживо шири интернетом, откривајући многе људе који се не мире са званичном верзијом догађаја и који захтевају даљу истрагу. Очи света више нису „широм затворене“ као код Кјубрика, све је дато оном ко жели да види, још само да се мозак избори са свим перверзијама и гнусним прљавштинама које се крију иза насмејане и нашминкане фасаде либералног, глобалистичког поретка.

Марко Танасковић / Печат