Свети Сава Освећени и Срби

0

(фото:Борба за истину)

Свети Сава Освећени (439 – 532) је знаменити хришћански светитељ. Српска православна црква га слави 18. децембра по новом (Грегоријанском) календару. Познат је по оснивању више манастира у пустињи, од којих је најпознатији „Велика лавра“ између Витлејема и Мртвог мора, основан 485. године. Као осведочени бранилац изворног хришћанства, написао је и повељу у којој је регулисао поредак богослужења и описао монашку традицију палестинских монаха 5. века.

Непосредно пред смрт, Свети Сава Освећени је пророковао долазак монаха царског порекла у Лавру. Наиме, завештао је свој игумански штап и икону Богородице Млекопитатељнице монаху истог имена, који кроз више векова дође у Лавру – манастирски комплекс. Испоставило се да је то био наш Свети Сава Немањић који је у манастир стигао 1229. године. Тада је игумански штап Светог Саве Освећеног пред њим, у три узастопна дана, три пута пао, па су му монаси предали светиње.

Такође, познати хришћански светитељ, Свети Јован Дамаскин (676-749), који се подвизавао у истом манастиру, завештању Светог Саве Освећеног је додао своје завештање, Тројеручицу, икону Богородице пред којом се молио, и којој је, после свог чудесног исцељења (срашћивања одсечене му десне руке због исповедања Православља), додао руку од сребра. Тако се и икона Богородице Тројеручице нашла у поседу Срба.



Подсећања ради, обе завештане и нашем Светом Сави предате иконе Богородице, живописане су руком апостола и јеванђелисте Светог Луке. Напоменимо и то да се трећа, апостолом Луке живописана икона Богородице – Одигитрије, Пећка Красница, налази у манастиру Пећка Патријаршија. О тим светињама, као и о другим реликвијама које се налазе у поседу Српске православне цркве више је писано у чланку „Ноћ вештица, Свети Лука и Срби“ објављеном на сајту професора Зорана Милошевића „Балканска геополитика“. (Нажалост, највише због материјалних, те и других пратећих разлога, сајт је угашен 4. децембра ове године, али је срећом, архива још доступна).

Прочитајте још:  Не треба да бринемо о броју цркава, већ о квалитету црквеног живота – јеромонах Јован

Питам се, да ли је случајно што се све то са Светим Савом Освећеним, Светим Јованом Дамаскином, те Светим Савом Немањићем догодило, те да је и на тај начин, преко православних реликвија, Србима додељена улога бранитеља Православља. Јер према књизи Милоша С. Милојевића из 1872. године „Одломци историје Срба“, од званичне историографије нападаној и запостављеној, аутохтона српска племена на Балкану су примила хришћанство директно од апостола Павла. Али у вишевековној борби Ватикана против Православља, а сада потпомогнутој и моћима финансијке и глобалистичке „елите“, историја Срба је прекрајана и вековима фалсификована…

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Међутим, ако се вратимо даље у прошлост, односно у одгонетање исте, долазимо до податка да је објављујући 1985. године прву упоредну табелу најстаријих писама, књижевник и палео-лингвиста др Радивоје Пешић (1931 – 1993), показао да је Винчанско писмо старије од Сумерског из Месопотамије. Из Винчанског писма су се највероватније развила писма не само словенских, већ и осталих европских народа.

А теолог, полиглота и етимолог Светислав Билбија (1907 – 1994) и др Радивоје Пешић су, полазећи од србице и ћирилице, дешифровали писмо Етрураца у Италији. И не само то: Светислав Билбија је на основу српске ћирилице и раније дешифрованог етрурског писма, читајући с десна у лево, успео да протумачи и запис на обелиску из садашњег Ксантоса (тадашњег Сирбина, престонице покрајине Ликије у Малој Азији). Запис је из осмог века пре Христа, и ради се о Ликијском Законику.

У свету познати и признати, по српском усуду, у својој земљи, др Радивоје Пешић и Светислав Билбија су од српске „елите“ и данас, толико година после смрти, омаловажавани и оспоравани.

Прочитајте још:  Владика Стефан Шарић се налази под заштитом патријарха и државе

На уму су ми непрестано речи из Јеванђеља по Марку (6, 4): „Нигде није пророк без части до у постојби својој и међу родбином и у дому своме“.

Питам се, и надам се, да се млађе генерације неће одрећи извора живота и вере у Христа, већ да ће, напајани живом речи Православља и уз помоћ благодати Светога Духа, тежити истини, па самим тим и откривању исте. Зато бих завршио са Првом посланицом Солуњанима апостола Павла (5,19-21)

„Духа не гасите, пророштва не презирите. Све проверавајте, добра се држите.“

Слободан Бојковић/Борба за истину

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *