Свети Сава Освећени и Срби

Свети Сава Освећени и Срби

(фото:Борба за истину)

Свети Сава Освећени (439 – 532) је знаменити хришћански светитељ. Српска православна црква га слави 18. децембра по новом (Грегоријанском) календару. Познат је по оснивању више манастира у пустињи, од којих је најпознатији „Велика лавра“ између Витлејема и Мртвог мора, основан 485. године. Као осведочени бранилац изворног хришћанства, написао је и повељу у којој је регулисао поредак богослужења и описао монашку традицију палестинских монаха 5. века.

Непосредно пред смрт, Свети Сава Освећени је пророковао долазак монаха царског порекла у Лавру. Наиме, завештао је свој игумански штап и икону Богородице Млекопитатељнице монаху истог имена, који кроз више векова дође у Лавру – манастирски комплекс. Испоставило се да је то био наш Свети Сава Немањић који је у манастир стигао 1229. године. Тада је игумански штап Светог Саве Освећеног пред њим, у три узастопна дана, три пута пао, па су му монаси предали светиње.

Такође, познати хришћански светитељ, Свети Јован Дамаскин (676-749), који се подвизавао у истом манастиру, завештању Светог Саве Освећеног је додао своје завештање, Тројеручицу, икону Богородице пред којом се молио, и којој је, после свог чудесног исцељења (срашћивања одсечене му десне руке због исповедања Православља), додао руку од сребра. Тако се и икона Богородице Тројеручице нашла у поседу Срба.



Подсећања ради, обе завештане и нашем Светом Сави предате иконе Богородице, живописане су руком апостола и јеванђелисте Светог Луке. Напоменимо и то да се трећа, апостолом Луке живописана икона Богородице – Одигитрије, Пећка Красница, налази у манастиру Пећка Патријаршија. О тим светињама, као и о другим реликвијама које се налазе у поседу Српске православне цркве више је писано у чланку „Ноћ вештица, Свети Лука и Срби“ објављеном на сајту професора Зорана Милошевића „Балканска геополитика“. (Нажалост, највише због материјалних, те и других пратећих разлога, сајт је угашен 4. децембра ове године, али је срећом, архива још доступна).

Питам се, да ли је случајно што се све то са Светим Савом Освећеним, Светим Јованом Дамаскином, те Светим Савом Немањићем догодило, те да је и на тај начин, преко православних реликвија, Србима додељена улога бранитеља Православља. Јер према књизи Милоша С. Милојевића из 1872. године „Одломци историје Срба“, од званичне историографије нападаној и запостављеној, аутохтона српска племена на Балкану су примила хришћанство директно од апостола Павла. Али у вишевековној борби Ватикана против Православља, а сада потпомогнутој и моћима финансијке и глобалистичке „елите“, историја Срба је прекрајана и вековима фалсификована…

Међутим, ако се вратимо даље у прошлост, односно у одгонетање исте, долазимо до податка да је објављујући 1985. године прву упоредну табелу најстаријих писама, књижевник и палео-лингвиста др Радивоје Пешић (1931 – 1993), показао да је Винчанско писмо старије од Сумерског из Месопотамије. Из Винчанског писма су се највероватније развила писма не само словенских, већ и осталих европских народа.

А теолог, полиглота и етимолог Светислав Билбија (1907 – 1994) и др Радивоје Пешић су, полазећи од србице и ћирилице, дешифровали писмо Етрураца у Италији. И не само то: Светислав Билбија је на основу српске ћирилице и раније дешифрованог етрурског писма, читајући с десна у лево, успео да протумачи и запис на обелиску из садашњег Ксантоса (тадашњег Сирбина, престонице покрајине Ликије у Малој Азији). Запис је из осмог века пре Христа, и ради се о Ликијском Законику.

У свету познати и признати, по српском усуду, у својој земљи, др Радивоје Пешић и Светислав Билбија су од српске „елите“ и данас, толико година после смрти, омаловажавани и оспоравани.

На уму су ми непрестано речи из Јеванђеља по Марку (6, 4): „Нигде није пророк без части до у постојби својој и међу родбином и у дому своме“.

Питам се, и надам се, да се млађе генерације неће одрећи извора живота и вере у Христа, већ да ће, напајани живом речи Православља и уз помоћ благодати Светога Духа, тежити истини, па самим тим и откривању исте. Зато бих завршио са Првом посланицом Солуњанима апостола Павла (5,19-21)

„Духа не гасите, пророштва не презирите. Све проверавајте, добра се држите.“

Слободан Бојковић/Борба за истину

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета