Грчић нелегално сменио четири директора ЕПС, од 2017. не сме ништа да потписује

Након недавног колапса енергетског система у Србији, Милорад Грчић, који незаконито обавља функцију директора ЕПС-а, сменио је четири директора за које је утврдио да сносе одговорност.

Међутим, Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, наводи за портал Нова.рс да су све одлуке које Грчић доноси од 2017. правно ништаве, као и да смењени директори, али и сви остали који су у претходне четири године, примера ради, добили отказ на послу, могу да покрену спор против ЕПС-а и да га добију.

Милорад Грчић за сада, бар не јавно, не показује вољу да се повуче са позиције директора Електропривреде Србије. То није учинио ни прошле недеље, када је Обреновац остао без грејања, а 100.000 потрошача без струје.

Иако га је и председник Александар Вучић јавно позвао на личну одговорност, оставку није поднео. Напротив, Грчић је сменио четири директора за које је, „после анализе догађаја који су довели до застоја рада блокова у ТЕНТ-у у ноћи између суботе и недеље“ утврдио да сносе одговорност.

Са друге стране, актуелни в.д. директор ЕПС ту функцију обавља незаконито дуже од четири године. На њу је постављен у марту 2016, а у в.д. статусу могао је да остане најдуже годину дана. Закон о јавним предузећима предвиђа да се директор бира на конкурсу, што се у случају ЕПС-а, али и већине државних предузећа, не догађа.

Немања Ненадић из организације Транспарентност Србије наводи за Нова.рс да су ван сваке сумње одлуке које Милорад Грчић доноси у последње четири године правно ништаве.

“Уколико било ко буде нашао интерес да то покрене пред судом, верујем да ће у том спору успети, јер не видим како би суд уопште могао другачије да одлучи. Рецимо, то укључује и ових сада четворо смењених, а укључује и све друге који су, на пример, добили отказ у протекле четири године, било да су суштински разлози за то били оправдани или не. Сама чињеница да решење и одлуку доноси неовлашћено лице је довољан разлог за ништавост такве одлуке”, објашњава Ненадић.

Он наводи да је то потврђено и у једном случају када је једна запослена водила спор против Поште Србије.

“Пресуда је донета у њену корист, без улажења у суштину ствари, да ли је она требало да добије отказ или не. Одлуку у том случају чак није ни потписала тадашња директорка којој је истекао мандат, већ неко из Поште који је добио овлашћење од директорке којој је истекао мандат. Судија је одлучио у корист запослене по том основу”, каже Ненадић.

У Србији се иначе двадесетак директора државних предузећа налази у в.д. стању дуже него што то закон дозвољава. Примера ради, рок од годину дана прекорачио је Александар Антић, в.д. директор Коридора Србије, који је у новембру прошле године дошао на ту позицију.

Ипак, много је више оних који су годинама у в.д. статусу. Рекордер је несумњиво Зоран Дробњак, који је на челу ЈП „Путеви Србије“ у континуитету девет година. Међу рекордерима су и Далибор Арбутина, директор Нуклеарних објеката, и Бранко Гогић, први човек ЈП „Емисиона техника и везе“. Њих је Влада Србије на те позиције поставила још 2014. године.

Вучић: Не дам, ја не дам

Како је портал Нова.рс писао, ситуација није боља ни у јавној управи. Подаци које је наш портал прошле године добио од Службе за управљање кадровима показују да се више од половине државних службеника на положају налази се у в.д. стању, а највећи број њих је у том статусу дуже од „продуженог“ законског рока од укупно девет месеци.

Да би држава морала да прекине са том праксом упозорио је пре неколико година и Међународни монетарни фонд, али је председник Србије Александар Вучић одбио да поступи по њиховој препоруци.

„Не дам, ја не дам. Е па зато што би ти распуштени директори поново да направе непривлачан приватни сектор и да све позапошљавају у јавни сектор“, рекао је тада Вучић и истакао да „не воли в.д. стање, него дисциплину и одговорност“.

Нова.рс