Напредњаци планирају почетком марта да легализују ГМО храну у Србији

Генетски модификовани организми, увијени у обланду Предлога закона о безбедности хране, ушли су у Скупштину Србије на усвајање. Овим су се Влада и парламент, како каже за „Вести“ републички посланик и пољопривредни стручњак Миладин Шеварлић, потпуно оглушили о став против ГМО ког је једногласно усвојило више од 7.000 одборника у 136 општина Србије.

– Више од четири петине свих локалних самоуправа у Србији усвојиле су Декларацију о ГМО за забрану производа увоза, прераде, промета и узгоја. И поред тога они мењају закон и уводе две нове категорије хране. Једна од тих категорија се производи по новим технологијама, укључујући и недовољно истражену нано технологију, посебно непотребну Србији. Друга категорија је храна произведена од ГМО за људе и животиње – каже Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Земуну.

Он напомиње да овај текст закона није био на јавној расправи и иронично додаје да ће закон бити усвојен 8. марта на Дан жена, па ће уместо цвета ГМО стићи у домове српских домаћица.

Шеварлић овакав закон сматра погубним по Србију, што су потврдила и истраживања еминентних научника.

– То је разлог зашто нисам с другим опозиционим посланицима напустио седнице парламента. Надам се да ће се колеге које бојкотују заседања вратити у клупе да укажемо на ужасне последице по здравље потрошача, нелојалну конкурентност српским пољопривредницима и да пробамо да спречимо овакав закон – каже Шеварлић.

ГМО стиже на тањир

Глас против дигла је и Зелена странка (ЗС) која је затражила повлачење овог законског предлога из скупштинске процедуре, јер омогућава производњу и узгајање штетне, и по здравље и живот опасне ГМО.

Лидер ЗС и посланик Горан Чабради указује да се кроз бочне законе покушава легитимисати ГМО.

– У образложењу закона невешто је објашњено да ће други закони третирати ГМО, али у самом Предлогу то се не види и даје се легитимација ГМО храни. Ово конфузно образложење је намера Владе да на мала врата уведе ГМО на тањир грађана, а то нећемо дозволити – истакао је Чабради за „Вести“ и подсетио Владу да је постојећом правном регулативом Србије најстроже забрањена употреба и гајење ГМО, због чега је предлог новог закона у супротности с правним поретком.

Против здравог разума

Могућност узгоја и производње ГМО хране, каже овај посланик, негативно ће утицати на извоз пољопривредних производа. Наиме, у већини земаља ЕУ и света промет ГМО хране је забрањен. Чабради указује да на дужи рок ГМО контаминира биодиверзитет (укупан живи свет) и истиче да је Влада Уставом обавезна да ради у интересу грађана.

Он је позвао је скупштинску већину да употреби здрав разум и предложене измене закона одбаци као неприхватљиве, јер ће у супротном бити одговорни за опасно поигравање са здрављем грађана.

Дозвољено и зрачење

Чабради каже да Влада у предлогу закона уводи „Codex Alimentarius“. То је сет више од десетине хиљада различитих прописа и препорука, које се тичу безбедности и исправности, а нека од поглавља говоре о ГМО, као о семену, храни или сировини за производњу хране.

– Тај кодекс садржи и поглавље о коришћењу јонизујућег зрачења у циљу одржавања свежине меса, што је такође домаћим законодавством забрањено. Али, и због присуства радионуклида у озраченом месу и веома је штетно по људско здравље – навео је лидер ЗС.

Услов за ЕУ

Да је ГМО услов за улазак Србије у Светску трговинску заједницу (СТО), указивао је министар трговине Расим Љајић. Он је уверавао да нема разлога за страх уколико дође до измене прописа о промету ГМО, зато што ће и у закону бити наглашено да је узгајање таквих организама изричито забрањено. Горан Чабради каже да се зато вероватно закон доноси на овај начин, пошто народ има отпор према ГМО.

Узгој ГМО, истиче Шеварлић, није у надлежности СТО, али јесте промет.

– За Србију нису познати услови за приступање СТО. Од 2013. није било преговора, а од тада су у ту организацију примљене нове чланице државе које Србији и другим кандидатима могу да поставе своје додатне услове – каже Шеварлић и додаје да Брисел тражи да Србија пре приступања ЕУ уђе у СТО, али да је то још веома далеко.

Господари живота

Амерички Монсанто је главни произвођач ГМО који је у прошлости правио хемијско оружје. Глас САД је пресудан у СТО и Американци упорно гурају ову компанију коју антиглобалисти оптужују да је створила ГМО како би пољопривредници широм света били принуђени да користе њихово семе и специјализоване хербициде. Такође да више ништа не може да расте на земљи на којој је једном узгајана ГМО култура услед чега Монсанто постаје „господар живота“. Протести против ове компаније чести су и масовни широм света.

Унакажени заморци

ГМО изазива ужасне болести код животиња, а код становништва у САД у протекле две деценије су, због конзумирања ГМО хране, хроничне болести скочиле за десет одсто, показала су бројна истраживања.

Kод заморчића који су јели ГМО парадајз временом су се развили чиреви на желуцу, док су од ГМО соје мишеви имали оштећења на јетри, панкреасу и тестисима, а зечеви оболеле бубреге и срчане проблеме. Модификовани грашак неретко изазива алергије код лабораторијских животиња, а од уљане репице се развила масна јетра и касније цироза.

ГМО кукуруз угрозио је имунитет испитиваних животиња, али се показало и да доводи до абнормалних промена на органима, смањења плодности, бржег старења и скраћења животног века.
Дугорочна истраживања на људима нису спровођена, али се сумња да генетски инжењеринг хране може да остави дугорочне последице и на праунуке. Састојци из ГМО соје мењају ДНK пријатељских бактерија које нормално живе у људском организму и окрећући их против човека.

Од 1996. године, када је први пут послужен оброк од ГМО намирница, број Американаца оболелих од једне или више хроничних болести повећао се за 10 одсто. Све су чешће алергије на храну, а све више деце са аутизмом и људи с проблематичним варењем.

Лекари упозоравају да је све више жена које имају повишено лучење хормона ИГФ 1, повезаног са канцером дојке, а добар део њих пио је млеко крава којима су убризгавани хормони раста.

Горе од радијације

ГМО контаминира земљиште и природу заувек. Према мишљењу неких еколога, последице би могле да буду горе од оних које оставља радиоактивни отпад.

Вести онлајн