Корона вирус, новац и сиромаштво: Најбогатији људи на свету удвостручили богатство током пандемије

Пандемија је учинила најбогатије људе на свету још имућнијим, а сиромашне још сиромашнијим, показује истраживање хуманитарне организације Оксфам.

У извештају се наводи да су још нижи приходи сиромашних утицали на то да сваког дана умре више од 21.000 људи.

Али 10 најбогатијих на свету удвостручили су богатство од марта 2020. године.

Оксфам обично објављује извештај о глобалној неједнакости уочи Светског економског форума у ​​Давосу.

Том догађају, који се одржава у ски центру у Швајцарској обично присуствује хиљаде компанијских и политичких лидера, славних личности, активиста, економиста и новинара.

Током овог сусрета они и неформално разговарају на забавама уз пиће.

Ипак, другу годину заредом, овај састанак (заказан за ову недељу) биће одржан онлајн због ширења омикрон соја корона вируса.

Овогодишња дискусија донеће и разговор о пандемији, вакцинама и енергетској транзицији.

Дени Срискандараџах, извршни директор Оксфама каже да је ова организација сваке године темпирала да се извештај поклопи са састанком у Давосу, како би се привукла пажња економске, пословне и политичке елите.

„Сваког дана током пандемије родио се још један милијардер, а у истом тренутку 99 одсто света живи на ивици сиромаштва због локдауна, мање трговинске размене, пада туризма – резултат тога је још 160 милиона људи који су гурнути у сиромаштво”, каже он.

Додаје да је нешто дубоко погрешно у економском систему.

Према Форбсовој листи најбогатији људи на свету су: Илон Маск, Џеф Безос, Бернард Арно с породицом, Бил Гејтс, Лери Елисон, Лери Пејџ, Сергеј Брин, Марк Закарберг, Стив Болмер и Ворен Бафет.

Њихово укупно богатство се увећало са 700 милијарди на 1,5 билион, али постоји значајна разлика између њих, при чему је Масково богатство порасло за више од 1.000 одсто, а Гејтсово за 30 одсто.

Како Оксфам ради ово истраживање?

Извештај Оксфама заснован је на подацима из листе Форбсових милијадера и годишњег извештаја Цредит Суиссе Глобал Wеалтх, који прати расподелу глобалног богатства од 2000.

Форбсово истраживање користи вредности имовине појединца, углавном некретнина и земље, умањену за дугове, па се онда одређује шта он или она поседују.

Подаци не подразумевају плате или приходе.

Ова методологија је критикована раније, јер то значи да би се студент са великим дуговима, али са високим потенцијалом будуће зараде на пример, сматрао сиромашним према критеријумима који се користе.

Из Оксфама кажу да су због чињенице да су цене порасле током пандемије, прилагодили амерички индекс потрошачких цена (ЦПИ) за стопу инфлације, који прати колико брзо расту трошкови живота током времена.

У Оксфамовом извештају, који је заснован и на подацима из Светске банке, наводи се и тежи приступ здравственој заштити, већој потреби за храном, повећаном родно заснованом насиљу и климатским променама које су допринеле да један човек умре сваке четврте секунде.

Наводи се да 160 милиона људи живи са мање од 5,50 долара (око 560 динара) дневно због утицаја пандемије.

Светска банка користи 5,50 долара дневно као меру сиромаштва у земљама са вишим средњим приходима.

У извештају се наводи и да:

– Пандемија приморава земље у развоју да смање потрошњу социјалне помоћи како национални дугови расту
– Родна равноправност је нарушена, 13 милиона жена мање је запослено него 2019. године и више од 20 милиона девојчица се можда никада не врати у школу
– Етничке мањинске групе су најтеже погођене ковидом, Бангладешани у Великој Британији и црначка популација у САД

„Чак и током глобалне кризе, неправедни економски системи успевају да награде најбогатије, али не и да заштите најсиромашније”, рекао је Срискандараџах.

Додаје да политички лидери сада имају историјску прилику да подрже храбрије економске стратегије и да „промене смртоносни курс на којем се налазимо”.

То би требало да обухвати много напредније пореске политике које доносе веће намете на капитал и богатство, са приходима који се троше на квалитетну здравствену и социјалну заштиту за све, каже Срискандараџах.

Из Оксфама позивају и на одрицање од права интелектуалне својине на вакцине против ковида како би се омогућила шира производња и бржа дистрибуција.

Раније овог месеца, Дејвид Малпас, председник Светске банке, изразио је забринутост због ширења глобалне неједнакости, тврдећи да би утицај инфлације и мере за њено сузбијање вероватно нанели већу штету сиромашнијим земљама.

ББЦ на српском