Ниш: Због пандемије највише трпели пацијенти који чекају детекцију карцинома

Од почетка пандемије корона вируса, у Србији су највише “трпели” пацијенти који су чекали “скрининг”, односно рану детекцију карцинома, а истраживања су показала да се скрининг рака грлића материце смањио за 45 одсто, изјавио је начелник Одељења оперативе и интензивне неге Клинике за гинекологију и акушерство у Нишу Радомир Живадиновић.

Према његовим речима, и у земљама попут Словеније, које имају и бољи и организованији скрининиг за рак, имале су у току прве године епидемије пад у скринингу за чак 80 одсто.

„Последњих неколико месеци ми покушавамо да надокнадимо пропуштено, боље смо организовани, тако да мислим да полако смањујемо ту разлику коју смо направили у првој години са ковидом“, истакао је Живадиновић за агенцију Бета.

Он је казао да је чињеница да је број детектованих пацијенткиња са премалигномима и малигномима прошле године смањен, што указује да ће их ове године сигурно имати више.

“То су пацијенткиње које су се редје јављале на контролу, што је сигурно утицало на стадијуме болести и тек ће у наредним годинама утицати на лечење”, изјавио је Живадиновић.

У нишком региону, додао је Живадиновић, са новом дијагнозом карциномом грлића материце годишње се јави 180 до 200 жена.

“Оно што је по мени драматично је то што је од тих 200 жена које се јаве са новом дијагнозом чак 45 одсто, па и 50 одсто њих у одмаклој фази болести када није могуће ни хируршко лечење”, рекао је Живадиновић.

Он је апеловао да све женске особе барем једном годишње ураде колпоскопију и Папаниколау тест, јер је то једини начин да се болест детектује.

Живадиновић је додао да обичан гинеколошки преглед не може да детектује болест у раној фази.

“Када се јаве симптоми онда је касно. Уколико се ради о премалигној и почетној микроинвазивној болести излечење је стопроцентно са малом хируршком интервенцијом и могућим радјањем након тога”, казао је Живадиновић.

Према његовим речима, од рака грлића материце најчешће обољевају жене које имају измедју 30 и 45 година.

“Скрининг треба да открије болест у раној фази, у 25. години и 30. години, када је лечење стопроцентно. Закаснели случајеви долазе на наплату у честрдесетим годинама у виду инвазивног карцинома”, истакао је Живадиновић.

Како је казао, Светска здравствена организација подржала је одлуку Србије да препоручи ХВП вакцину за младе од девет до 19 година и да рефундира трошкове вакцинације који нису мали и износе 100 евра по једној дози.

“Други добар помак је је одлука да то буде деветовалентна Гардасил вакцина која је једна од најсавременијих и која ‘покрива’ оне типове вируса који су, по нашим истраживањима, присутни у нашем окружењу”, објаснио је Живадиновић.

Према његовим речима, препорука је да се ХПВ вакцина прими измедју девете и 19. године, али нема никаквих разлога да се вакцина не примити чак и до 45. године.

Идеално је, додао је, да се прими до 11. године или 12. године, зато што је тада могућност да заштити од рака грлића материце 90 одсто, док у каснијим годинама поузданост вакцине опада и у 40-тим годинама износи испод 40 одсто.

Александар Митић

Нова.рс