Kолико плата дугују запосленима послодавци у Србији?

Kолико послодаваца и колики износ плата дугује запосленима у Србији, тај податак нема Републички завод за статистику, а нема ни Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику.

Просечна бруто и нето плата израчунава се у Републичком заводу за статистику на основу обрачунате, а не на основу исплаћене плате, како је случај и другде.

Али, на пример, Федерална агенција за статистику Русије уз податак о просечној нето обрачунатој плати, сваког месеца објављује и податке о износу плата које запосленима нису исплаћене, а требало је да буду. А 1. децембра 2019. године 43.144 запослена у 414 правних лица (предузетници нису обухваћени) потраживало је на име зарађених, а неисплаћених плата из 2019. и ранијих година 2,9 милијарди рубаља односно 42,3 милиона евра.

Према нашим прописима запослени најдаље до последњег дана текућег месеца треба да добије плату за претходни месец у висини која је у складу са законом, општим актом и уговором о раду.

Сем плате, послодавац је запосленом дужан да достави обрачун зараде.

Kако је Економским Вестима речено у Министарству за рад, послодавац је дужан да запосленом достави обрачун израде и за месец за који није извршио исплату зараде.

Сем обрачуна зараде, послодавац је за месец за који није исплатио зараду, дужан запосленом да достави и писано обавештење о разлозима због којих није извршена исплата зараде.

И обрачун зараде и обавештење о разлозима због којих није исплаћена, послодавац је дужан запосленом да достави до краја текућег месеца за претходни месец.

Послодавац, који својим запосленим не доставља обрачун зарада или писмено обавештење о разлозима због којих није исплатио плату, чини кажњиво дело.

„За послодавца, који није исплатио зараду, накнаду зараде или друга примања, или који није запосленом доставио обрачун зараде, одредбом члана 273 став 2,3 и 4 Закона о раду, прописана је новчана казна од 800.000 до 2.000.000 динара за послодавца са својством правног лица и од 50.000 до 150.000 за одговорно лице у правном лицу, а уколико је у питању предузетник, запрећена казна износи 300.000 до 500.000“, наводи се у одговору Министарства за рад Економским Вестима.

Обрачун зараде је веома важан документ за запосленог, нарочито у случају кад послодавац не исплаћује плату, а посебно кад то не чини у дужем временском периоду.

Обрачун зараде, наиме, у складу са законом, представља ИЗВРШНУ ИСПРАВУ.

„Да би запослени наплатио неисплаћену зараду, на основу обрачуна зараде који му је послодавац доставио, са обавештење да исплата зараде није извршена и разлозима због којих није извршена, неопходно је да надлежном основном суду преда обрачун зараде с предлогом за извршење”, наводе у Министарству за рад.

„Потом основни суд доноси решење о извршењу, на основу кога Народна банка Србије налаже пренос средстава са рачуна послодавца на рачун запосленог“, закључују у Министарству за рад.

Уколико послодавац запосленом није доставио обрачун неисплаћене зараде односно накнаде зараде, запослени се може захтевом обратити инспекцији рада (телефон: 0800300307),која ће извршити инспекцијски надзор код послодавца и на основу утврђеног чињеничног стања наложити послодавцу да запосленом достави обрачун зараде.

Према подацима Министарства за рад, Инспекција рада је у 2019. години донела 3.135 решења и налога на записнике због неисплаћених зарада, накнада зарада и других примања и због недостављања обрачуна зарада.

Андрија Матић/Економске Вести