CNN: Вучићев договор с Путином у вези снабдевања Србије гасом из Русије створио велике проблеме Европи

Председник Србије Александар Вучић објавио је у недељу да је његова земља договорила нови трогодишњи уговор о снабдевању гасом с руским државним добављачем енергије Газпромом. Вест је стигла у незгодно вријеме. Вучић је тиме задао нову главобољу западном антипутиновском савезу, а посебно Еуропској унији, коментарише ЦНН.

С друге стране континента челници држава ЕУ заглибили су у напорним преговорима око шестог пакета санкција Москви. Коначни договор, објављен касно навечер у понедјељак, укључује делимичну забрану увоза руске нафте у ЕУ.

Међутим, како би сви пристали на санкције, Брисел је био присиљен направити изузеће за нафту која се у Мађарску, Словачку и Чешку увози нафтоводом. То су неке чланице ЕУ доживјеле као велики уступак, пише Индеx.хр.

Србија кључна земља ЕУ за ширење

Иако Србија није чланица ЕУ, дио је плана проширења ЕУ који укључује и неке њезине суседе. ЕУ се намјерава проширити на исток и види западни Балкан као кључ еуропске сигурности, што је још више наглашено у светлу руске инвазије на Украјину.

Од ових балканских држава, Србија се посебно сматра кључном из бројних разлога. Њена величина, становништво и географски положај чине је главним актером геополитике у регији. Ако желите разговарати о будућности Босне и Херцеговине или Косова, требат ће вам српска влада за столом.

Међутим, Србија се такођер јако ослања на Русију када је у питању плин. Она такођер војно сурађује с Москвом. Укратко, Србија има огромне користи од свог односа с Русијом, а чак и ако у ближој будућности постане чланица ЕУ, неће хтети спалити своје мостове с Кремљом.

Важност Србије

То ствара двије истодобне стварности за ЕУ које, када се сместе једна поред друге, прилично је тешко помирити.

Србија је толико велика и важна да је кључна за пројект проширења ЕУ, којим се настоји ојачати и проширити еуропске вредности, стабилност и сигурност. Такођер је толико велика и важна да може у исто време склапати послове с Русијом, Кином и ЕУ – како год сматра прикладним – и даље бити зеница ока Брисела. То би се ипак могло промијенити.

Иако је Србија подржала неколико резолуција УН-а којима се осуђује руска инвазија, није санкционирала Москву нити се ускладила с Бриселом по питању санкција против Москве. А то је нешто што се од држава кандидата за чланство очекује да учине. Нови руски плински споразум, страхују неки дужносници ЕУ и аналитичари, могао би бити корак предалеко за неке земље чланице ЕУ.

“Ако буде закључен, споразум би уништио наде оних који су видели прилику за смањење руског утицаја у регији”, рекао је Филип Ејдус, изванредни професор међународне сигурности на Свеучилишту у Београду.

Ејдус вјерује да Вучић можда жели и овце и новце. Он предвиђа да ће српски председник сигурно јамчити да Србија остаје на путу према ЕУ, а можда и даље очекује бољу понуду од немачког канцелара Олафа Шолца.

Међутим, Ејдус је упозорио да би се коцкање овај пут могло изјаловити, будући да ЕУ у овом тренутку има друге приоритете, те сматра да би повјерење између двију страна могло бити трајно нарушено.

Плински споразум је посебно горка пилула за ЕУ

Хоће ли то значити да преговори о приступању запињу или ће ЕУ имати другачији приступ, остаје за видети. Међутим, не може се порећи да је плински споразум био посебно горка пилула коју су дужносници и дипломати у Бриселу морали прогутати.

“Забринути смо. Сурадња земаља изван ЕУ важнија је него икад за земље унутар ЕУ које покушавају држати линију”, рекао је један високи дужносник ЕУ за ЦНН, мислећи на Мађарску, чланицу ЕУ која се највише противи тврдом ставу према Русији.

Стевен Блоцкманс, директор истраживања у Центру за еуропске политичке студије, рекао је за ЦНН како од почетка рата у Украјини ЕУ врши притисак на треће земље, укључујући Кину, да заузму сличан приступ санкцијама. Ако чак и државе које се тренутачно покушавају придружити ЕУ заобилазе санкције, то даје веродостојност чланицама ЕУ да издрже притисак Брисела за снажан заједнички наступ према Русији.

Потешкоће које Србија узрокује Бриселу не завршавају санкцијама.

“Цела ова ситуација за нас је велики проблем јер је повезана с разговором о томе треба ли се Украјина придружити ЕУ или не”, рекао је један високи еуропски дипломат. Украјина је службено поднијела захтев за чланство у ЕУ почетком марта, али процес може потрајати годинама, чак и када чланице ЕУ у потпуности подупиру улазак нове земље.

Проблем приступа Украјине ЕУ

Више дужносника и дипломата објаснило је ЦНН-у зашто је ова расправа тако незгодна за ЕУ и њезин интерни разговор о будућности Уније. Неке чланице желе убрзати процес око Украјине и мисле да неусклађеност Србије с приступом ЕУ према Русији даје разлог да земље које се желе ускладити што је прије могуће добију повлаштени третман.

Други не желе да се Украјина или западнобалканске нације уопће придруже ЕУ, бојећи се да ће промијенити равнотежу, дајући источноевропским државама више моћи у блоку којим су историјски доминирале западноеуропске земље попут Немачке и Француске.

Индеx.хр-Нова.рс

Бонус видео