Фискални савет: зараде у ЕПС-у треба замрзнути до краја 2023.

Зараде у ЕПС-у не би смеле да порасту у 2022. и 2023. години што значи да би требало да буду замрзнуте. Уколико би ЕПС и Електродистрибуција (ЕДС) повећали плате за око 10 одсто то би значило да поскупљење струје од 15 до 20 процената за домаћинства и привреду не би било довољно да покрије садашње губитке, па би оно требало да износи више од 20 одсто.

Оваква жртва грађана и привреде, да би се повећале ионако превелике зараде у ЕПС-у, није оправдана и била би узалудна, сматрају у Фискалном савету (ФС). Ова оцена изречена је у најновијој анализи о проблемима наше енергетике у светлу глобалне кризе у којој они дају препоруке за реформу запослености и система зарада у ЕПС-у.

„Контрола плата и броја запослених је главна расходна мера за оздрављење ЕПС-а. Трошкови зарада убедљиво су највећи појединачни трошак предузећа. Потребно је јасно идентификовати вишак запослених и кренути у процес њиховог циљаног отпуштања, а не добровољног одласка уз великодушне отпремнине као раније. ЕПС још има вишак радника који процењујемо на најмање 10 одсто, а вероватно је и знатно већи од тога”, наводе из ФС-а.

Државне фирме у домаћем електроенергетском сектору (ЕПС, ЕДС и ЕМС) запошљавају око 30.500 радника али додатно издржавају још око 13.500.

Вишак запослених постоји у свим већим сегментима предузећа, тврде у ФС-у. На пример, на пословима производње угља ЕПС је запошљавао више од 13.500 радника на крају 2020. што је 65 одсто од укупно запослених у матичној фирми. Овај број радника ископа око 39 милиона тона угља годишње (2020), односно 2.900 тона угља по запосленом. То је много мање ефикасно него у случају чешке електрокомпаније, где један радник у просеку произведе око 4.300 тона угља годишње, то јест 50 одсто више него у ЕПС-у. И у поређењу са Пољском енергетском групом, ЕПС је такође релативно неефикаснији. Пољске компаније производе двоструко већу количину електричне енергије (више од 50.000 гигават-сати наспрам 23.000-24.000 у ЕПС-у) и 30 одсто више лигнита него ЕПС (47 милиона тона наспрам 39 милиона тона у ЕПС-у) и то са сличним бројем запослених.

Додатни проблем ЕПС-а је неодговарајућа структура запослених. Анализе показују да ЕПС-у недостаје високо стручан кадар, првенствено на инжењерским позицијама. С обзиром на то да нема јавних података о броју инжењера у ЕПС-у, представници ФС-а дошли су приближно до њега анализирајући учешће високообразованих у односу на укупан број запослених. Њихов удео у ЕПС-у износи око 16 одсто, а упоредива европска предузећа имају 20-30 процената високообразованих.

На мањак запослених на кључним стручним позицијама указују и извештаји ЕПС-а у којима се наводи да знатан део најстручнијег кадра, са специфичним знањима и вештинама неопходним за обављање делатности у електропривреди напушта предузеће, што услед пензионисања, што одласка на плаћенија места, а да није било могуће пронаћи одговарајућу замену за такав кадар на тржишту. На крају, чак и проблеми у производњи и на коповима индиректно указују на мањак стручне радне снаге, пошто се у супротном такви проблеми не би у овој мери дешавали. С друге стране, то значи да ЕПС има велики вишак запослених са општим квалификацијама и на општима радним местима.

Просечна зарада у ЕПС-у је и даље предимензионирана, првенствено услед превеликих плата запослених са нижим квалификацијама. У 2020. години просечна нето зарада, према подацима из предузећа, износила је 103.130 динара. Кад се детаљније посматра структура плата у ЕПС-у види се да проблем првенствено потиче од превисоких зарада запослених на нижим позицијама док запослени на одговорним и вишим пословима заправо имају чак и недовољно високе плате. Однос између највеће и најмање зараде запослених у предузећу је један према 3,5 до један према четири, док је овај однос у просеку један према седам до један према 7,5, у неким случајевима чак и већи, у компанијама земаља региона. Дакле, распон између најниже и највише плате у ЕПС-у је по свему судећи недовољан, науштрб висококвалификованих запослених, чија је зарада прениска у односу на ниво одговорности. Зато из ФС-а оцењују да је лош систем плата вероватно главни разлог због ког ЕПС нема довољно запослених на одговорним и квалификованом позицијама (јер су ту зараде мање него тржишне), а у исто време има вишак запослених са нижим и општим квалификацијама (где су плате изнад тржишних).

Отпремнине од 20.000 евра

Смањење броја запослених у ЕПС-у била је важна мера која је била укључена и у аранжмане Србије са ММФ-ом од 2014. године. Међутим, начин на који су држава и ЕПС „решавали” овај проблем био је контрапродуктиван. Уместо циљаног отпуштања јасно препознатих вишкова запослених, предузеће се определило да се број радника смањи по основу добровољних одлазака из предузећа уз великодушне отпремнине које су у просеку износиле око 20.000 евра. Из фирме је на овај начин отишло око 4.250 запослених у периоду 2016–2019, али су то углавном били они који су испуњавали барем један од услова за пензију или најстручнији радници који су лако могли да нађу други посао. Пошто су из предузећа (уз отпремнине) одлазили у доброј мери запослени који су били потребни за функционисање ЕПС-а, први проблем са оваквим приступом у решавању вишкова био је то што је фирма морала да запошљава нове раднике чиме су умањени нето ефекти ове мере.

Јована Рабреновић/Политика

Бонус видео