Текст Резолуције о геноциду, послат Скупштини Србије, председницима Републике Србије и Владе Србије и свим министарствима – незаинтересованим за “тему”
Господо,
Будући да је Смиљина Резолуција о хрватском геноциду над Србима 1941-1945. године одбијена из “стратешких” разлога, као преоштра, предлажем да сви адресати размотре овде дати текст Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Циганима у Независној Држави Хрватској 1941-1945, вербално умеренији и чињенично блажи, те да га сваки, у својој надлежности, уз могуће вербално, чињенично и правно “ојачање” – препоручи Народној скупштини Републике Србије на усвајање.
Подразумева се да Народна скупштина Републике Србије може текст предложене Резолуције ставити на свој дневни ред и усвојити га не чекајући на мишљење других, позитивно или негативно, свеједно.
Но, с обзиром на жалосну истину да највиши државни органи у Држави Србији не обраћају пажњу на оно што грађани Србије, они који су уистину Држава Србија, мисле и предлажу, при чену исте те грађане третирају као потрошну робу, текст предложене Резолуције “отвориће” се и за јавност не би ли се и она могла “резолуционисати”.
Илија Петровић
http://cps.org.rs/ilijapetrovic/index.html
Народна скупштина Републике Србије, на свом заседању одржаном … 2022. године,
Полазећи од хрватске самохвале да су “у Другом свјетском рату… два пута побиједили” – први пут 10. априла 1941. кад су им силе осовине под предводништвом нацистичке Немачке, признале усташку Независну Државу Хрватску, а други пут “послије рата” кад су их брозовски “побједници” испуњавајући усташко-комунистички споразум из 1935. да ће “заједнички, свим расположивим средствима… док се не сломи кичма српства и православља”, уложити труд у “уништење свега што је српско и православно” -, чиме су и једни и други, и комунисти и усташе, стекли “право” да се, по Брозовом наређењу издатом средином јесени 1944. године, у Србији морају “понашати као окупатори, Србија нема чему да се нада”;
С обзиром на постојање бројних концентрационих логора оформљених по Независној Држави Хрватској зарад биолошког уништења србског народа (Јасеновац, Копривница, Јадовно, Керестинец, Стара Градишка, Крушчица, Лепоглава, Паг, Ђаково, Цапраг, Госпић, Тења, Доња Градина… Лобор, Метајна… (за жене и децу), Јастребарско, Сисак, Јабланац, Горња Ријека… (јединствен хрватски “изум” за истребљење мале деце), којима су Хрвати исказали своју “уљудбену” мисију;
С разлогом је амерички председник Франклин Делано Рузвелт – пошто је сазнао за усташке погроме над србским народом, у разговору са британским министром спољних послова Антонијем Идном (15. марта 1943) предлагао да се Хрвати ставе под старатељство јер је то народ неспособан да делује разумно;
Имајући у виду Потврду команде мјеста Новска од 5. јуна 1945. године, којом “Потврђујемо примитак докумената који су били закопани у логору Јасеновац који је пронашао друг Исидор Леви и предао овој Команди, а која документа садрже списак побијених лица у логору Јасеновац”, уз сведочење партизанског поручника Исидора Левија да је у тим списковима било више од милион имена, те наводе Председника Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу да је “и штампа у Хрватској писала да је у Јасеновцу убијено 1,400.000 Срба”;
Знајући за писмо којим Глез фон Хорстенау, немачки опуномоћени генерал који је помагао у формирању усташке војске, згрожен усташким покољима над Србима, нарочито Јасеновцем, извештава Хајнриха Химлера да су немачке трупе “неми сведоци бруталности усташа над Србима, Јеврејима и Циганима” (преименовањем ових последњих у Роме жели се прикрити истина о њиховом страдању током Другог светског рата), као и процену др Хермана Нојбахера, специјалног немачког изасланика за Балкан током ратних година, да је до краја 1943, године број убијених Срба у Хрватској био око 750 000”;
Не спорећи податак Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача – злочини у логору Јасеновац, саопштен 1946. године Међународном војном суду у Нирнбергу да је тамо побијено између 500.000 и 700.000 лица, као ни податак Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу о страдалих више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Цигана -, међу њима и око 110.000 деце до четрнаест година;
доноси
РЕЗОЛУЦИЈУ
о усташком геноциду
над Србима, Јеврејима и Циганима
у Независној Држави Хрватској 1941-1945
1. Народна скупштина Републике Србије констатује да је усташка Независна Држава Хрватска под непосредном заштитом сила Осовине, током Другог светског рата (1941-1945) извела унапред планиран злочин геноцида над Србима, Јеврејима и Циганима.
2. По својој бруталности, уз педесет седам начина примењиваних при мучењу и убијању појединих страдалника, посебно у јасеновачком логору за истребљење, усташки злочини најмонструознији су облик геноцидних радњи и њих, као такве, светска историографија мора забележити не би ли на памћење сваког појединца и колективно памћење људскога рода деловали упозоравајуће и отрежњујуће, како се она предобро позната изрека “Сачувај ме, Боже, куге, глади и Хрвата” више не би везивала само за Тридесетогодишњи рат и Магдебург, већ и за Други светски рат и Јасеновац.
3. Најсветијом људском дужношћу треба сматрати забрану усташких симбола и сваки покушај да се преко њих и њиховом злоупотребом ревидује историја.
4. Надлежни државни органи без одлагања ће започети дипломатску, политичку и правну активност да с овом Резолуцијом упознају све земље са којима Република Србија одржава дипломатске односе, као и све међународне институције у које је учлањена, а ангажоваће правне, економске и друге зналце да у унутрашњем правном систему поставе основе за будуће односе са Хрватском, представљала се она као Република или Независна Држава.
5. Будући да Југославија као зараћена страна у Другом светском рату није са пораженом Немачком склопила мировни уговор, нити се одрекла наплате ратне штете, па је то питање и даље отворено јер репарација у правном смислу не застарева -, Србија као њена правна следбеница треба да мировни уговор потпише са Републиком Хрватском, истинском наследницом усташке Независне Државе Хрватске, најтврдокорније и најоданије савезнице хитлеровске Немачке и њене штићенице, те да
а. затражи исплату ратне штете настале током Другога светског рата 1941-1945. и током Рата за крајишку независност 1991-1995. године изазваног хрватским геноцидним радњама усмереним на повратак усташким коренима и обнову Независне Државе Хрватске; и
б. цело подручје јасеновачког логора буде проглашено екстериторијалним.
Узвисимо срца и опростимо нашим претходницима што током претходних тричетврт века не смогоше снаге, да ли из незнања, да ли из небриге, да ли из страха од усташко-комунистичке силе – да страдање србског народа у Независној Држави Хрватској током Другога светског рата (1941-1945) обележе и свету обзнане као исход злосмишљеног усташког геноцида.
Помени, Господе, душе слугу Твојих, пострадалих у геноцидном налету усташке Независне Државе Хрватске, изведеном са јединим циљем да се биолошки истреби србски православни народ, почетни народ-мајка, истински творац људске цивилизације.
Илија Петровић / Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.