СПЕЦОПЕРАЦИЈА: ФРОНТ СЕ СТАБИЛИЗОВАО, НЕНСИ ПЕЛОСИ МУТИ ВОДУ У ЈЕРМЕНИЈИ
Стање на фронту се стабилизовало у односу на раније дане ове седмице. Украјинска офанзива је још увијек наступна у Харковској и Херсонској области, али се усложнила ситуација у Харковској области.
Украјинска војска је сасвим уредовнила бомбардовање сусједне Белгородске области, која се налази у Русији и гдје је данас погинула једна жена. Овакво понашање може бити опасно за ескалацију сукоба, јер би већи број страдалих грађана Русије можда подигао морал људима који подржавају режим у Кијеву, али би могао послужити и Москви као повод да обави дјелимичну мобилизацију грађанства. Што је опасно за Кијев, колико и за Москву.
Главни напори Украјинских снага на Харковском правцу је да пробију одбрану у Купјанску, гдје још половину града преко ријеке Осокол држе снаге руске коалиције, односно Красном Лиману. Ово потоње мјесто је кључно за успјех наставка украјинске операције, као што је била када су га заузимале руске снаге. Красни Лиман је кључан за обје стране, али се још увијек налази у руским рукама.
РУСИ СЕ НАМЈЕРНО ПОВУКЛИ ИЗ ХАРКОВСКЕ ОБЛАСТИ?
На руским друштвеним мрежама су се појавиле теорије по којим су украјинске, високо мобилне моторизоване и оклопљене јединице пробиле фронт и прошле коридором право према Купјанску, у којем наводно уопште није било руских снага. Те, као што то бива у сваком рату, већ се плету приче како је то урађено договорно, како би Русија напустила Харковску област, јер се спрема за излазни сценарио, у којем ће само анектирати територију ДНР и ЛНР.
Искрено, то је најзанимљивије питање, односно шта заправо руско руководство намјерава да уради што се тих територија тиче, али далеко да је то нека озбиљна вијест или провјерен податак, просто то саопштавамо због свијести о постојању таквих прича. Код нас за вријеме рата су се провлачили такви сценарији, а у условима када вам НАТО потпуно уништи комуникациону и електро мрежу, ти трачеви постају моћно оружје у рукама непријатеља, будући да се њим изазива паника и смањује се повјерење у своје руководство
На Доњецком фронту, након заузимања мјеста Кодема од стране Народне Милиције ДНР, није било већих помјерања, али је руска страна у иницијативи. На Запорошком и Херсонском фронту су напади велики, а и украјински извори говоре о озбиљним губицима њихове стране. Но, све су прилике да овај рат полако захвата шири ареал.
НЕНСИ МАМИ ЈЕРМЕНИЈУ ИЗ ОДКБ, КА ЕУ И НАТО
Ненси Пелоси, предсједница Представничког дома Конгреса САД, отишла је у главни град Јерменије, Јереван, гдје је изјавила:
“Осуђујемо, у име Конгреса, смртоносне нападе Азербејџана на Јерменију. Као копредседавајући Минске групе ОЕБС, Сједињене Америчке Државе су јасно изјавиле да не постоји војно решење за сукоб”, рекла је Пелоси, напомињући да САД настављају да прате догађаје и траже дугорочно решење конфликта кроз преговоре.
Као што појава сукоба на азербејџанско-јерменској, односно киргистанско-таџикистанској граници није случајна, већ је у директној вези са ратом у Украјини; тако ни долазак Ненси Пелоси није случајно у вријеме када су у Јеревану протести који се залажу за излазак Јерменије из ОДКБ (Организација договора о колективној безбједности) коју води Русија. Још раније је Никол Пашињан, премијер Јерменије, излазио са таквим питањима, јер је ова организација избјегла да интервенише у рату који је земља водила са Азербејџаном у Нагорно-Карабаху. Постављао је питање смисла такве организације, када иста није помогла Јерменији.
Сад госпођа Ненси, као када је путовала на Тајван, покушава да додатно замути воду у земљу, на начин на који је то учињено у Грузији. Јермени требају да уђу у индуковану психозу, у каквој ми живимо већ десетљећима, а то је да је кандидат за ЕУ и НАТО. Што ће од Јерменије, а шта друго, него направити обећану земљу. А у стварности, као од Украјине, колонију која тоне све дубље и дубље у унутрашње сукобе.
Данас, уздржано понашање Русије која је оружје продавала објема странама, са којима има такође добре односе, може се тумачити као скривени договор са Турском, јер се спремала за Спецоперацију. Турска је, послије Кине, вјероватно најбитнији трговачки и војнополитички партнер Русије; те и поред њеног непоузданог понашања у којем сједи на двије столице, продајући оружје Украјини, за Русију је веома важно што је одржала саобраћајне и трговачке односе, односно није уводила санкције као већина Европе изузимајући Србију и Српску.
Пелоси је, са друге стране, оштро осудила Азербејџан, јер су САД већ одавно посвађане са Турском у смислу стратешких политичких питања. Почело је са пропашћу Исламске државе руском интервенцијом у Сирији. Тада су САД изабрали Курде за савезника и за могућност крађе сирове нафте из Сирије, наоружавају курдске војнополитичке организације, које се у Турској сматрају терористичким. Док САД не промијене курс по овом питању, Русија неће имати проблема у Сирији, али хоће на линији Азербејџан – Јерменија; јер је више него јасно да је сукоб реактивиран како би страна која напада, што прије извукла нешто ловећи у мутном, док су Русији везане руке од Харкова до Одесе.
ДА ЛИ СУ СИРИЈА И ЛИБИЈА СЉЕДЕЋА У ШИРЕЊУ КОНФЛИКТА ИЗНУРИВАЊА?
Русија је тренутно и још дуго ће бити потпуно ангажована у специјалној војној операцији, па САД иду на то да подгрију све конфликте, који су изазвани комунистичким цртањем граница унутар СССР. Циљ је дугорочно измарање Русије, те је зато покренут и конфликт између Киргистана и Таџикистана. Такође неријешено национално питање, што је у основи сукоба у бившој СФРЈ, као и у СССР. Руске позиције су сада прилично угрожене и у Либији, гдје је земља подијењена на готово једнак начин као у Ираку и Сирији.
Ово је, можда, одговор због чега Русија ангажује мање од 200.000 својих војника по уговору у Украјини. Просто мора бити спремна да одговори на угрожавање своје бескрајне границе и озбиљне нападе на своје кључне савезике, што чланице ОДКБ свакако јесу и што је дало резултате при гашењу уличне побуне и покушаја насилне смјене власти у Казахстану.
Ипак, казахстански врх није баш послао сигнал да то цијени, те је било разних калкулација везано за став о Спецоперацији. У том смислу, многољудна земља као Русија, тренутно има проблем са пјешадијом способном да изводи наступна борбена дејства.
УКРАЈИНА ПОВУКЛА ВОЈНИКЕ ИЗ КОНГА
Украјина је данас повукла контингент од својих 250 војника из Демократске Републике Конго, гдје су били учесници мировне мисје. Раније у марту је повукла своју авијациону јединицу, па су званичници Уједињених народа изјавили да међународна организација долази у опасност од мањка хеликоптера. Осам Украјинских хеликоптера је чинило око трећину тог капацитета УН.
250 војника је симболичан број, али то су професионални, обучени војници, и Украјина очигледно за њима има потребу, уједно генеришући и успутну вијест за западне медије, који требају одржати тамошње пролетере у осјећају да Украјини треба наставити помагати, без обзира на ужасно стање у привреди тих земаља, изазваних санкцијама Русији. Ово се посебно односи на ЕУ.
Запад наставља притисак на Русију, тако да се очекивано Владимир Путин не налази на списку позваних на сахрану британске краљице Елизабете 2. Поново се спинује вијест да је Русија у преговорима са Сјеверном Корејом, те да од ње намјерава да купи милионе артиљеријских и ракетних пројектила; што опет као при помоћи Украјини, треба дати осјећај да је Русија при крају војних снага, односно ефектива.
Осим већ помало и предвидивих, па и за оне који то професионално прате предвидивих прича, уводе се и неке нове. Пошто смо Бучу и тај спин заборавили, западни медији су додали масовну гробницу код Изјума, те је то сад оно што из тог дјеловода пуни тамошње медије, који су у стању рећи реченицу типа “Русија и Украјина се међусобно оптужују ко је гранатирао нуклеарну електрану”.
Они су обавезни то да кажу, без обзира што је потпуно јасно да Русија неће и не може гранатирати нешто гдје су њене јединице распоређене као обезбјеђење. Што се тиче Запорошке нуклеарне електране, свих шест реактора је деактивирано и налазе се у стању хладног гашења. Срећом по човјечанство, у посљедњих 24 часа је добила електричну енергију, јер атомској електрани и док не ради треба струја за хлађење реактора.
Напад на њу, уз форсирање Дњепра, био је један од циљева Кијева, како би у сарадњи са спонзорима из Вашингтона, Русији наметнули стварање “сигурносне зоне”, као што су то чинили мијешајући се у грађански рат у БиХ. Тада су сигурносне зоне Сарајево, Бихаћ, Сребреница, Жепа, Горажде… биле направљене само на мјестима гдје су Муслимани били окружени, односно били у предности.
РУСИ ИМАЈУ ПРОБЛЕМ СА УМОМ, А НЕ СА ДРУМОМ
За крај у Русији, једнако као и у Србији, већи је проблем у глави, него са оружјем. Тако да са продужењем сукоба, треба очекивати веће проблеме на том пољу. Типа, једна од веома познатих руских пјевачица Ала Пугачова, тражила је да је се прогласи “страним агентом” из протеста што је њен муж, Максим Галкин добио ову неласкаву титулу од стране руских власти. Запад непрестано ради на произвођењу унутрашње кризе у Русији, односно произвођењу јасне опозиције политици Владимира Путина, више него њему лично.
То је још битнија битка за Русију, јер нас историја учи да је углавном у случајевима унутрашњег нејединства, односно сукоба, била у прилици да губи битке које је добила, као 1917. против Њемачке. Тада је, као одговор на руске успјехе на фронту, оклопним возом из Швајцарске у земљу стигао Владимир Илич Лењин. Један од његових првих указа, осим изласка из Првог свјетског рата и неповољног мира са противником који је губио, био је да Финској да независност и окрњи територију Царске Русије.
Фронтал.РС
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.