Суноврат ЕУ: Од оазе слободе до тврђаве мрака – репресија и казна за сваког ко сарађује са Русима
Одлука Савета Европе да се кршење рестриктивних мера дода на листу “кривичних дела ЕУ ” укључених у Уговор о функционисању ЕУ казнена је мера донета након што су се све друге мере исцрпиле.
Нити су се санкције Русији показале ефикасним, нити је руска привреда, супротно очекивањима, уништена. Разлог зашто је у овом тренутку ЕУ посегла за репресивним кривично-правним мерама објаснио је министар правде Чешке, земље која тренутно председава ЕУ, речима да примена санкција захтева заједнички напор и да одлука Савета треба да осигура заустављање сваког покушаја заобилажења санкција.
Сила, репресија и санкције
Основ за конфискацију имовине?
„Покренуто је оно што ми у унутрашњем уставном праву називамо законодавна иницијатива. На основу ове одлуке Савета министара ЕУ, Европска комисија и Европски парламент израдиће Директиву у којој ће бити дефинисани основни елементи бића кривичних дела која за предмет имају заобилажење санкција РФ и где ће бити предвиђене казне. Усвајање Директиве, њено спровођење и имплементација кроз национално кривично законодавство чланица ЕУ може да буде основ за конфискацију имовине руских држављана, правних лица као физичких и правних лица која и даље тргују са РФ“.
Кривична дела и казне
Стезање обруча
„Очигледно да предлог да се донесе оваква Директива припада том комплексу мера и одлука којима је Русија проглашена за „државу спонзора тероризма“. Тероризам као кривично дело је и до сада регулисано регулативама ЕУ и ова Директива припада комплексу мера и одлука последње резолуције Европског парламента али не заборавимо и одлуке Самита НАТО и Самита министара иностраних послова Г7 где је Русија оквалификована као земља спонзор тероризма и где је предвиђено да руски функционери на челу са председником државе кривично одговарају“.
Од мирољубиве до милитантне заједнице
О томе какав одговор на репресију је могућ, Гајић каже да можемо очекивати да људи с једне стране пронађу простор да изврдају санкције, начине и моделе за сопствено деловање и избегавање придржавања санкцијама, а с друге стране, у случају да степен репресије поприми веће размере, онда је могуће и подизање степена отпора. ЕУ, њене институције и механизми функционисања постају све репресивнији и њима, упозорава Гајић, влада менталитет: „ми или они“, при чему се над сваким ко није на линији „ми“ примењују врло строге репресивне мере.
„Од заједнице вредности и заједничких интереса ЕУ се претвара у једну репресивну заједницу, постепено милитаризовану, конфронтирајућу, која није мирољубива, и не представља коегзистенцију различитости него је заједница која дели на нас и њих, која има непријатеље и јасне геополитичке позиције, који се подударају са позицијама Вашингтона и Северноатлантског пакта“.
То је, сматра Гајић,
Рат на Украјини-фактор централизације
„Ширење кривично правне материје којом се регулише ЕУ неминовно доводити до дересуверенизације држава чланица јер се смањује обим кривичног права које оне аутономно регулишу. Рат у Украјини мења стереотип о ЕУ као царству слободе у тврђаву где се сада и казненим кривичним мерама забрањује било каква трговинска комуникација са Русијом, а ЕУ је настала на идеји слободе трговине на одређеном простору“, каже Чворовић.
Тако се Британија понашала према колонијама
„Најдрастичнији је пример политика Велике Британије према америчким колонијама која је проузроковала рат за незавсност у 18. веку. То су биле те репресивне мере, непопустљивост и претња свакоме ко одступи од линије зацртане у Лондону према колонијама. То је довело до Декларације о независности“.
Наташа Јовановић / СПутњик
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
