И Бог је од нас диг`о руке!

– Зовите радикале!
– Нема радикала, то су сад напредњаци.
– Онда, зовите напредњаке!
– Напредњаци?! Па, они су радикали.
– Добро. А шта је са Коштуницом? Зовите Коштуницу?
– Их! Док ми њега обавестимо, оде маст у пропаст.
– А они његови, што су збрисали у патриоте?
– На турнеји су по Америци.
– Шта раде тамо?
– Продају своје књиге и држе предавања американцима о томе како треба спасавати Србију, или их неће бити….
– Онда, опозиција! Да зовемо опозицију?
– Опозиција има преча посла.
– Шта причаш, бре? Која су то преча посла од овог?
– Боре се против сече београдског дрвећа, спасавају Београд од реконструкција тргова, а имају и силне обавезе око усаглашавања страних амбасадора по питању бојкота избора.
– Па, добро, ако је тако, да се обратимо оном Љотићевцу, фашисти који туче жене, кад му стану на двери…
– Ма какви! Зар да га реметимо сад, кад је растрзан између борбе против лажних диплома и доДверавања амбасадору који ће га поново угурати у Скупштину….
– Видим да нам не преостаје ништа друго него да окупимо ове силне патриотске блокове, што ничу као печурке после кише метеора.
– Не ничу печурке после кише метеора, Милоје…
– Слушај, да се ниси усудио да ми повређујеш људско право на слободно изражавање!
– Извини. Не знам шта ми би! И та патриотска боранија има преча посла. Једни се боре против вакцина, други против геј параде, трећи против отимања деце, четврти против приватних извршитеља, пети против сатанизма, шести против гурања река у цевке, седми… еутаназија… донација органа… Да још набрајам? Могу ја овако до судњега дана.
– Јаааоој, кад рече «судњега дана»… па, ко ће онда да спасе Србију?
– Слушај Милоје, Србију само Бог може да спасе.
– Не може. Њему сам се прво обратио.
– И?
– Диг’о руке.

Јасмина Буква / ЈЕЖ