Рокер и падобранац против Новомученика Јасеновачких

Ових дана се води полемика о броју српских жртава Јасеновца, која је покренута захваљујући подлом деловању епископа славонског Јована Ћулибрка, рокера и падобранца (на слици) у служби светских моћника који имају за циљ да порекну страдање Срба у НДХ и сведу га најмању могућу меру. Ћулибрк се у својој борби служи директором Музеја жртава у Београду, Вељком Ђурићем.

Вељко Ђурић је човек који је имао значајне доприносе нашој историјској науци, али је, из нама непознатих разлога, дозволио да га глобалистички брбљивац и  неспособњаковић са само једном књигом (и то библиографијом) искористи, да би пилатовски опрао руке од њега и пустио га низ воду, а он и даље остао у игри за коју је плаћен и коју је одавно започео, између осталог сарађујући са Београдском отвореном школом, леглом србофобије и глобализма.

Тај срамни Ћулибрк је Гидеона Грајфа, јеврејског стручњака за холокауст који не пориче број српских жртава у Јасеновцу, усред Загреба прогласио „циркузантом“, што су нове усташе једва дочекале, упућујући Ћулибрку све могуће хвале и химне (вероватно зато што је овај неувенљиви невен наше „холокаустике“ завршио теорију књижевности на загребачком Свеучилишту)   ( http://www.novinar.de/; https://stanjestvari.com/)

По стоти пут понављамо: у СПЦ главни проблем нису они који изводе ситне радове на пут у пропаст, него вође пута у пропаст, попут Ћулибрка и браће му  Гргура Филиоквисте, Порфирија Загребољубивог и сличних, који се Хрватима додворавају и српске жртве багателишу, да би са Загребом и новим  усташама могли да се „воле јавно“. Ако се узме у обзир да је Рокер и Падобранац и Писац Једне Књиге, велики професор Београдске отворене школе на челу Одбора СПЦ за Јасеновац, онда је јасно куда води ова наша јадна и бедна прича са екуменистичко – новотарским епископатом који не сме да говори истину, него се туњаво шуња од једне до друге испоставе моћи, дели ордење онима који дају паре, слугерања пред кнежевима овога света и још тражи од народа да му се диви и да га слави.

Наравно, има изузетака међу епископима, али су они ретки, и ништа се не питају (А и они ћуте, да их не би „заболеле ноге“ као својевремено Качавенду).

Има и оних епископа који нису уплашени, него су плаћени и купљени. Било би крајње време да нам се одговори на питање колико владике СПЦ у Хрватској примају новца од хрватске државе, чисто да се зна цена приче о Грајфу као будали и циркузанту.

Али, рецимо и ово: нико, али баш нико, нема намеру да због таквих напушта СПЦ, јер она није њихова прћија, него наслеђе Светог Саве. А оне који се одричу наших Новомученика да би угодили светским моћницима и потомцима Павелића и Лубурића нека буде стид и срам од Христа и Његових страдалника.

Борба за веру