Албанија је могла да прође без и једне жртве? Архитекта објаснио шта је запазио на сликама рушевина

“Да се радило по прописима, све ове зграде, повређени и мртви у њима, сада би били живи и здрави”

Небојша Глишић био је огорчен призорима из земљотресом разорених зграда у градовима Албаније и тиме је скренуо пажњу на констатацију широм света последњих десетак година да “не убијају земљотреси, него корупција у грађевинарству”.

Осим земаља у развоју, то се од 1990. наовамо посебно односи на земље бившег социјалистичког блока, те на бивше југословенске републике.

Горчину је Глишић овако истресао на Фејсбуку: “Прва слика говори да је потпуно нов објект поклекнуо под тежином спратова, очигледно без адекватних сеизмичких платана, хоризонталних и вертикалних армиранобетонских серклажа који би прихватили моћне силе земљотреса… Само се склопило, онако како се могу склопити спратову старих објеката на којима су назидани силни спратови.”

Познати београдски архитекта, који је последњих деценија учествовао или потпуно конструисао мноштво објеката по Србији за западноевропске велике компаније, констатовао је да је, чак и кад се у зграде уграђују и велике количине бетона и арматуре, катастрофа у случају земљотреса гарантована ако су згради “танка колена”.

– На прве три фотографије саткана је сва моја деценијска борба са аматерима у послу, са ситним користољубљем, бедним уштедама у арматури, серклажима, сеизмичким платнима. Милион пута сам се срео с питањем: зашто толико арматуре и бетона? Ево зато. Не догађа се сваки дан, али кад се догоди, односи људске животе и прави неизмерне штете. Да се радило по прописима, све ове зграде, повређени и мртви у њима, сада би били живи и здрави. Осим ситнијих пукотина и попадалих ствари по стану и кући, ништа се озбиљније не би догодило. Данас би имали и дом и живот – написао је Глишић.

Другим речима, земљотрес с епицентром неколико километара од Драча са својих 6,4 степени по Рихтеру, иако јак, нипошто није био тако снажан да би овако разорио зграде по Албанији. Глишић скреће пажњу на очигледне ствари на фотографијама рушевина; разбијени углови зграда немају армиранобетонске ступове, неретко нема серклажног венца изнад зидова, све заједно делује као да је било чудо да се није и раније порушило и без земљотреса.

– За вредност једног просечног телефона који се купује сваке године, купили бисте мир себи и будућим генерацијама, ангажујући инжењера да уради свој посао. Одбио сам небројено пута да учествујем у пројектима бестијалног надзиђивања, јер је јасно к’о дан шта се може догодити – додао је.

Једно истраживање са Универзитета Kолорадо из Боулдера из 2011. о последицама лоше градње зграда на људске жртве у земљотресима установило је да се у свим земљотресима у претходне три деценије могло избећи чак 83 посто свих мртвих само да су се зграде у погођеним градовима и насељима подизале у складу са стандардима заштите од земљотреса.

Истраживање је било велико, обухватило је цео свет. Повод за истраживање био је катастрофалан земљотрес на Хаитију из 2010. Тих 7 степени по Рихтеру ни данас се не зна да ли је побило 100.000 или чак 316.000 људи, уз материјалну штету од око 8 милијарди долара у једној од најсиромашнијих земаља света. Аутори истраживања приметили су да је исте године Нови Зеланд погодио земљотрес такође од 7 степени по Рихтеру, а да је број погинулих био нула. Мртвих није било. А и материјалне штете биле су релативно занемарљиве.

Најалармантнији закључак овог истраживања био је тај да се ниво корупције у свакој појединој земљи савршено поклапа с бројем погинулих у земљотресима. Један ранији рад на исту тему, који је објавио Спрингер Сциенце 2007, навео је да је од 1992. до 2007. широм света у нешто више од 400 земљотреса изгинуло чак 156.000 људи, да их је повређено више од пола милиона, да је девет милиона остало без станова. Било је то уочи низа тешких земљотреса последњих десетак година од којих је онај на Хаитију апсолутно најгори. И ово истраживање доказало је да корупција у свакој појединој земљи света иде узајамно с лошом градњом зграда, а онда и великим бројем погинулих у земљотресима.

Телеграф / Експрес