Угрожен извоз српског меда у ЕУ због употребе пестицида
Пчеле (Фото: Pixabay)
Извоз домаћег меда на тржиште појединих држава Европске уније угрожен је због тога што пчелари у Србији користе један инсектицид које инострани купци не желе ни у најмањим количинама у пчелињим производима. На ово је упозорило предузеће „Медино” д. о. о. из Крњева, које се бави откупом и пласманом око половине српског меда у ЕУ.
У саопштењу објављеном на сајту Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) наводи се да је због употребе амитраза, широко коришћеног инсектицида код домаћих пчелара, угрожено 40 одсто српског пласмана меда.
– Амитраз је детектован у апсолутно свим врстама меда које се откупљују у Србији. Његова концентрација је у складу са регулативом, али и најмања пронађена количина означава мед који није потпуно чист – наглашава овај дистрибутер. У писму се истиче да многи препарати који се користе на домаћем тржишту садрже амитраз, који пчелари користе за сузбијање паразита вароа који угрожава пчеле. Сматра се је амитраз нестабилан и да се брзо разграђује у кошници. Међутим, његовом разградњом настаје низ метаболита, од којих су неки токсичнији од других и за људе и за пчеле. Истраживања су показала да је у пчелињем воску амитраз готово потпуно разграђен у року од једног дана, а у меду за десет. Међутим, откривено је да ДМФ (као главни производ разградње) остаје и у воску и у меду. Сматра се да је његова токсичност већа него код амитраза.
Како се наводи, од јануара 2018. године лабораторије у ЕУ примењује нове методе за контролу амитраза. Анализама се сада утврђују значајно веће вредности јер се испитују и појединачне вредности за три његова метаболита.
– Поједини инострани купци траже да ниво амитраза буде и десет пута нижи од важеће законске регулативе. То значи да поред законски регулисаног садржаја амитраза сада проверавају и његове остатке након разградње – наводи се у саопштењу ове фирме из Крњева.
Како истичу, амитраз је законски регулисан у ЕУ са максималним нивоом остатака (МРЛ) од 200 ппб (200 делова на милијарду делова меда).
– Иако је наш мед у оквиру законске регулативе, страни купци из Италије, Француске, Јапана и Немачке не желе овај пестицид ни у траговима. Практично, да уопште не буде детектован, односно да његова вредност буде мања од 10 ппб. Ово значи да у меду не сме бити ни амитраза, а ни продуката његове разградње – упозорава овај дистрибутер и додаје да је вредност амитраза у меду у текућој сезони у Србији била између 10 ппб и 60 ппб. Такав мед, кажу, не може се продати у овим земљама. Србија је у 2018. извезла 2.745 тона меда, од тога 717 тона у Италију, 360 у Немачку и 23 тоне у Француску. Према тврдњи представника „Медина”, то значи да је због употребе препарата угрожено око 40 одсто извозног тржишта из прошле године.
СПОС: купци све пробирљивији
У Савезу пчеларских организација Србије (СПОС) кажу да су купци меда све пробирљивији, иако оваква пробирљивост кад је реч о резидуу амитраза нема стручно оправдање, јер су то минималне дозе. Међутим, ипак је реч о противзаконитој примени амитраза, јер у Србији нема ниједног лека који је регистрован, а да је на бази овог састојка.
„Док је СПОС имао потписане уговоре са фирмама за пласман меда, имали смо увид у пристигле анализе. Само два пута за више година се десило да у узорцима меда нађемо амитраз, једном 20 ппб (20 делова амитраза на милијарду делова меда) а други пут 40 ппб. Иначе, прописима је дозвољено 200 ппб, што значи да никад нисмо нашли прекомерне дозе, нити су до данас икада нађене у српском меду”, наводи се у саопштењу СПОС-а.
Политика
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
