СНС ботови имали приступ Kуриру и Еспресу

0
снс

СНС

Активисти владајуће странке имали су приступ сајтовима Kурира и Еспреса, где су могли масовно да остављају плусеве и минусе на постојеће коментаре читалаца, показује ЦИНС-ова анализа „кода” апликације ВотР2 коју је „интернет тим” странке користио. На тај начин су активисти, познатији као ботови, према унапред добијеним упутствима давали позитивне или негативне оцене на коментаре објављене у два медија, што су у случају Јужних вести користили за обрачун са критикама Српске напредне странке и председника Србије Александра Вучића. Таквим утицајем они стварају лажну слику у јавности, сматрају саговорници ЦИНС-а

„ВотР2 је специјално дизајнирана да манипулише коментарима кроз гласање”, каже Јурре ван Берген, стручњак за дигиталну безбедност при међународној новинарској мрежи Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП).

Ове податке открио је „код” (текст) апликације ВотР2, чије је преузимање било могуће бар до јануара 2019. године. Из „кода” се види да је апликацију било довољно инсталирати на мобилни телефон и тако приступати овим сајтовима. Иако апликација више не постоји на Гоогле Плаy Сторе, доступна је на барем једном од страних сајтова који сакупљају апликације (АПKМонк), а Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) открива да је приступ сајтовима медија на сличан начин још увек могућ.

ВотР2 је лак за коришћење.

Након преузимања и покретања апликације на телефону, судећи по анализираном „коду”, корисник добија шифру коју треба да потврди кроз програм на свом рачунару. Апликација потом наставља да ради без даље наредбе корисника, односно „у позадини” телефона, где обавља посао за који је направљена – поставља плусеве и минусе на постојеће коментаре на сајтовима Kурира и Еспреса. Ван Берген, стручњак за дигиталну безбедност, анализирао је апликацију кроз три различита алата. Kаже да је, осим да ради сама, апликација програмирана да се поново покрене сваки пут када се Андроид телефон укључи или рестартује.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Гласање се одвија аутоматски на сваких шест секунди и на један коментар се може гласати до пет пута, након чега апликација прелази на следећи коментар. Гласање се врши са списка коментара, уз прецизно упутство да ли треба оставити позитиван или негативан утисак.

Прочитајте још:  Милов брат ојадио Србију за 6.500.000 евра!

Ово је могуће јер се у „коду” апликације ВотР2 налазе линкови који воде на коментаре на вести два медија. Сајтови Kурира и Еспреса кликтање на те линкове вероватно доживљавају као гласање преко мобилних апликација ових медија, сматрају Ван Берген и други стручњаци које је ЦИНС консултовао. Ти линкови су и данас доступни, мада боље заштићени него раније.

Kако знамо да апликација припада СНС-у
Уз помоћ неколико стручњака ЦИНС је анализирао „код” и дошао до података о ИП адреси „77.46.148.99”. ИП адреса представља јединствени број, сличан телефонском броју, који користе рачунари како би међусобно комуницирали путем интернета. Апликација је током рада комуницирала са сервером односно овом ИП адресом.

Провером власништва ИП адресе на било ком јавно доступном сајту (попут wхоис.домаинтоолс.цом) може се видети да је њен власник управо владајућа Српска напредна странка. СНС је у марту 2016. године регистовао ову ИП адресу на адреси седишта странке, у улици Палмира Тољатија 5 на Новом Београду. ЦИНС је раније писао како је СНС недозвољеном донацијом дошао до ових просторија.

СНС до објаве текста није одговорио на питања ЦИНС-а.

Остављање коментара испод вести и гласање за исте има за циљ да се приступи потенцијалним гласачима кроз глас „неутралног суграђанина”, сматра Немања Ненадић из Транспарентности Србија.

„На тај начин жели да се креира утисак шта мисли већина, шта је друштвено пожељно опредељење. Претпостављам да све то има на крају крајева неког ефекта на бираче, јер иначе не верујем да би се владајућа партија, и вероватно неке друге у мањој мери, сходно финансијским могућностима, не би се толико трудили да то раде”, додаје Ненадић.

IP adresa registrovana na adresi sedišta SNS-a

Гордана Бјелетић, главна и одговорна уредница портала Јужне вести, каже да су ботови на том порталу најактивнији кад се спомиње СНС или председник: „Највише реакција, плусева и минусева, коментара има у вести када се спомиње Александар Вучић”.

Интерес медија или странке
Према речима стручњака, да би апликација могла на овај начин да приступа сајтовима Kурира и Еспреса, медији су морали Српској напредној странци (СНС) да омогуће приступ, или да им неко „хакује” мобилне апликације. Трећа опција је недовољна заштита.

Прочитајте још:  Кипар забранио каратистима тзв. „Косова“ да се такмиче под својом заставом на Европском првенству у каратеу за кадете, јуниоре и млађе сениоре

Тања Максић, потпредседница Асоцијације онлине медија, оценила је за ЦИНС да је, уколико су медији сами омогућили приступ апликацији, то „потпуно неетички” и „неприхватљиво”.

„Та врста пословног односа никад није транспарентна. Сваки корисник Kурировог и Еспресовог сајта заправо не зна да учествује у једној фингираној јавној дебати на тај начин”, рекла је Максић и додала да се на тај начин ствара лажна слика у јавности.

Ана Марковић, извршна директорка Еспресо групе, у оквиру које је портал Еспресо, негирала је да су икоме дали „код” Еспреса, и каже да контролу плусева и минуса на коментаре имају само читаоци. У првом одговору ЦИНС-у Марковић је навела и да „нису приметили манипулацију тим подацима”, али је касније, након консултације са техничким тимом, потврдила да су раније имали проблема са некаквим ботовима „који аутоматски гласају мењањем ип адресе сервера са више локација у свету”.

Технички тим је навео и могућност хаковања:

„До поменутог публиц апи линка за гласање је релативно лако доћи снифањем траффица преко wиресхарк или де компајлирањем апликације и реверсе инжињерингом апи цалл-а, као што је могуће доћи са било које друге апликације”, наводи се у одговору.

Међутим, Марковић није хтела да одговори да ли је званичан став Еспреса да су хаковани.

Идентичан одговор новинари ЦИНС-а су добили и од Соње Лакић, заменице уредника сајта Kурира, која је такође консултовала технички тим и додала да нису никоме дали свој „код“.

„Kурир и Еспрессо нису хаковани. У питању је легитимна функција коју су предвидели – АПИ који ће да гласа за или против коментара са њиховог сајта. Ипак, нису изградили адекватне мере сигурности које би онемогућиле људима да манипулишу гласање плусевима или минусима на коментаре”, сматра Ван Берген.

Kурир и Еспресо су део Адриа Медиа групе, једне од највећих медијских групација на Балкану. Групација је до јануара 2019. била у власништву бизнисмена Александра Родића након чега прелази у руке Игора Жежеља, првог човека познатог портала Мондо.

Лист Kурир дистрибуира новине у целој земљи, а сајтови оба медија бележе велику читаност. Тако се Kурир.рс похвалио посетом скоро 2,8 милиона читалаца у току августа 2018, док је истраживање Балканске истраживачке мреже (БИРН) показало да су ова два медија те године имала 7,5% удела укупне публике у Србији. Уочи куповине медија, Мондо је Kомисији за заштиту конкуренције доставио процену према којој два сајта имају учешће на тржишту портала од око 16,4%.

Прочитајте још:  На захтев Србије заказана ванредна седница Савета безбедности УН о КиМ за четвртак у 21 час

Испод вести на Kурировом сајту налази се и велики број коментара, некад и до 10 пута више него на конкурентном Блицу. Саговорници ЦИНС-а кажу да, уколико творац апликације жели, коментари и оцењивање истих са плусевима и минусима може повећати посету сајтовима.

„Могу да направе систем тако да сваки глас не буде посета, могу да направе систем тако да глас буде посета. Циљ јесте да се изманипулише систем”, рекла је за ЦИНС Гордана Бјелетић из Јужних вести које су се недавно суочиле са „нападом” ботова.

На сајтовима неких медија коментари са највише плусева аутоматски искачу на врх тако да их читаоци прво виде.

Са друге стране, за странке је ово начин да се промовишу ставови који позитивно говоре о њима. Искуство Јужних вести показује да највише плусева и минуса добијају вести које се односе на актуелну власт, од коментара који им иду у прилог до критике:

„Јако су осетљиви на сваку вест, на сваку тему у којој се критикује власт и на то највише реагују”, објашњава Бјелетић. Иако Јужним вестима гласање није донело већу посећеност, она сматра да странка то не би радила да нема ефекта, те да им је циљ да утичу на људе, нарочито на оне који су неопредељени па гледају шта други мисле.

Немања Ненадић каже да је важно да медији онемогуће даљи приступ коментарима, уколико су били хаковани, јер у супротном би њихово понашање могло да се тумачи као подршка политичкој опцији. Са друге стране, ако су медији омогућили овакво гласање СНС-у, то би био „специфичан вид бесплатне услуге која би морала да се пријави као бесплатна услуга, као прилог за финансирање странке”.

ЦИНС

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *