Како муслимани који живе у Србији исмевају државу, а све преко наших леђа: Судија говори српски, а преводе га на “босански”
Приликом суђења, свака странка има право да јој се суди на матерњем језику, па чак и ако је случај такав да се, примера ради, особи из Босне и Херцеговине суди у суду у Новом Пазару. Иако ово делује можда смешно услед језика који је заправо један, тужени има право да захтева да се процес води на његовом матерњем језику чак и по цену да читав случај застари.
Док у Србији, БиХ и Црној Гори готово да нема тумача за језике настале из српскохрватског, у Хрватској их има прегршт, пише Дојче веле.
Kако су навели, у Загребу су разговарали с правом полиглоткињом, Споменком Деминевом, судским тумачем овлашћеним да преводи македонски, хрватски, српски и босански језик у Хрватској.
Према њеним речима, 2001. године се након завршетка студија преселила у Хрватску, где је постала овлашћени судски тумач за македонски језик.
– Сазнала сам да могу постати и судски тумач за српски језик ако положим испит, те сам и то спремила и положила. После су ми се јављале странке из Босне, постојала је потреба за тумачима за босански језик, те сам након неког времена положила и тај испит . Црногорски не говорим, односно, немам печат за њега пошто немам где да полажем за судског тумача – каже она додајући да је све испите спремала према службеном правопису и граматици, а за босански је додатно нашла књигу “Разлике Дејтонског уговора” која је писана на три језика, хрватском, босанском и спрском.
Приликом посете Новом Пазару, новинари Дојче Велеа разговарали су с Едином Хоџићем, судијом основног суда у Новом Пазару. Kако каже, иако има права да води поступак на босанском језику, који одлично познаје, ако странка из те земље то захтева, он ипак процес води на званичном језику државе Србије – српском.
– Свака странка може да тражи да јој се обезбеди присуство судског тумача, односно, преводиоца, да би разумео шта је предмет судског процеса. Ми се трудимо да свакоме омогућимо да сви актери разумеју због чега се налазе пред судом, и то на његовом матерњем језику. Не постоји званична статистика, али није претерано учестало да странке инсистирају или траже да се поступак води на босанском језику. Kао да се поступак води на мађарском или француском, свака странка излаже, па се даје прилика тумачу да преведе на босански језик – каже он.
Према његовим речима, раније се дешавало да прекршајни поступци застаревају јер нема овлашћених судских тумача. Сада, када их има неколико, много мање људи тражи да им се суди на босанском – то би само повећало трошкове суђења које морају сносити ако буду осуђени.
– Судим на српском језику. Имао бих право и могао бих да водим поступак на босанском језику, с тим што ипак инсистирам да се он води на српском језику и то из простог разлога да ме странке не исправљају ако погрешим неку реч на босанском, чиме штитим и достојанство суда – каже он.
Сеад Биберовић из удружења “Урбан ин” истакао је да већина Пазарки и Пазараца говори новопазарским говором који карактерише пре свега мешавина јекавице и екавице, односно како то стручњаци и лингвисти кажу – недоследна замена “старог јата”.
– Пазарци и Пазарке ће увек рећи “дијете” али никада неће рећи “ђеца” него “деца” и то је то је с језичке стране. Са друге, политичке стране, све Бошњакиње и Бошњаци ће рећи да говоре босанским језиком. Међутим, у приватним и личним односима казаће како говоре, српски, нашки, па и српскохрватски, све зависи од контекста, места, ситуације и нарочито људи с којима разговарају – каже он за Дојче веле.
Дојче веле
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.