Хиљаде миграната остају по неколико година у Србији, огромна већина трошкова њиховог боравка покрива се из буџета!

0

(Фото: В. Веизовић / Васељенска ТВ)

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је да мигранти и избеглице које пролазе кроз Србију са крајњом намером да затраже азил у некој од земаља ЕУ, у међувремену „у Србији живе и по неколико година чекајући да пређу границе а да неки од њих, у малом броју, одлуче и да раде и да остану у Србији“.

Ђуровић је на панелу који је у ЕУ Инфо центру одржан на тему политике и права према мигрантима рекао да је садашња процедура таква да неко од миграната који изрази намеру да затражи азил тек после девет месеци има право да се пријави на тржиште рада, да добије радну дозволу и да легално ради.

Он је рекао да се мигранти запошљавају у дефицитарним занимањима и да нису конкуренција домаћој радној снази.



„У Сјеници је било потребе за механичарем тешких камиона и тако је добио посао један од миграната. Само је 100 људи у овој години испунило такав услов“, рекао је Ђуровић и додао да до сада има два случаја да су мигранти покренули и свој бизнис, један се односи на агенцију за превођење а други је отворио продавницу половне робе.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Према његовим речима држава се у суочавању са проблемима мигрантске кризе у највећој мери ослања на пројекте великих међународних организација, тако да се код многих институција али и државних службеника ствара мишљење да „они то не морају да раде уколико нису посебно плаћени иако би према мигрантима у области здравствене и социјалне заштите требало да се понашају као и према грађанима Србије“.

Процењује се да мигранти који на легалан начин желе да пређу у Мађарску на то чекају око три године а да за то време живе у Србији.

„Систем не иде у корак са миграцијом. Имамо ситуацију да у Србији борави и око 600 малолетника без пратње за које не постоји одговарајући смештај. Они су смештени у различите кампове, између осталих и у Kрњачи, одакле су измештени када се недавно десило брутално убиство једног малолетника на улазу у камп“, рекао је Ђуровић.

Прочитајте још:  ПЛАНОВИ МИГРАНАТА У ЕВРОПИ (ВИДЕО)



Према његовим речима, ти малолетници су измештени, али и даље не постоји могућност њиховог адекватног смештаја.

Ђуровић: У Србији 4.400 миграната у прихватним центрима, још око 2.000 ван центара

У Србији се у прихватним центрима тренутно налази око 4.400 избеглица и миграната, док се процењује да их у Србији има око 6.000, односно да се око 2.000 њих налазе изван прихватних центара, најчешће у местима у којима се налазе прихватни центри, или у близини граница које желе да пређу са Хрватском и Мађарском, изјавио је данас представник Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.

Ђуровић је на панелу који је у ЕУ Инфо центру одржан на тему политике према мигрантима и њиховим правима рекао да држава кроз институције мора имати бољи одговор на мигрантску кризу, будући да се досадашње поступање према мигрантима углавном ослања на пројекте које финансира ЕУ или међународне организације.

Он је рекао да не може бити тачно да тих 2.000 људи, међу којима има и малолетника без пратње, више воле да остају напољу и без смештаја, већ да је потребно да институције више раде на томе да се свима њима омогући смештај.

„Прошле недеље је поново отворен прихвани центар у Прешеву (који је привремено затворен у мају 2017.) у кога је из Шида и Сомбора пребачено око 400 људи а не знамо под каквим изговором и не знамо какав им је статус“, рекао је Ђуровић и додао да постоји могућност да је то последица споразума који је држава потписала са Фронтексом, али и да је последица протеста житеља Сомбора и Kањиже.

„Од институција би требало да чујемо званичан став. Ситуација постаје озбиљна. Свакодневно бар 50 људи буде враћено из Хрватске у Србију а слична је ситуација и са Мађарском. У тим „пушбековима“ који су често и насилни, враћају из Мађарске и људе који су границу прешли пре три године, међу њима има малолетника без пратње. Неке изују па их пошаљу босе да пређу границу, неки су пребијени“, рекао је Ђуровић.

Прочитајте још:  Акцизе иду горе, марже могу доле: Ниже цене за млеко, јогурт, пилетину, пелене и храну за бебе?

Према његовим речима мигрантска криза траје дуги низ година и нема назнаке када ће престати, а потпуно је извесно да и нас неће заобићи као и да ће неки од тих људи у Србији остати.



„Од 10.174 изражене намере за азил у овој години свега 31 лице је азил и добило“

До краја октобра ове године више од 10.000 миграната изразило је намеру да затражи азил у Србији, у односу на 2018. годину када је такве намере изразило око 8.400 миграната, али је и даље највећи број оних који из Србије желе да што пре оду и они су овде ирегуларно, ван институција, изјавио је данас директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.

Ђуровић је на панелу, који је у ЕУ Инфо центру одржан на тему политике и права према мигрантима, рекао да је велики број миграната без правне помоћи и не зна како да поднесе такав захтев, нити да ли може да очекује фер поступак, као и да далеко мањи број људи захтев за азил заиста и поднесе, а из године у годину азил заиста добије по десетак људи.

„У 2018. години 256 лица је поднело захтев за азил у Србији. У овој години је до октобра 10.174 људи изразило намеру да затражи азил а од тога је око 200 људи такав захтев и поднело а азил је до сада добило 31 лице. У 2018. години азил је добило њих 19 а у 2017. години азил је добило 14 особа, сви остали су у чекању свог статуса“, рекао је Ђуровић.

Он је рекао да је у вези са мигрантима док пролазе или док се задржавају у Србији, али и са грађанима, од велике важности медијско извештавање о овој теми, као и да се „људи другачије понашају када лично виде неког мигранта на својој њиви, коме хоће и да лично помогну“, а другачије када читају наслове у новинама који су често таблоидни.

Према оцени извршне директорке Новинске Агенције Бета Злате Kуреш, на основу спроведеног истраживања, од свих објављених текстова о мигрантима медији се у 80 одсто случајева баве инцидентима које су изазвали мигранти, било да су се они десили међу самим мигрантима или између миграната и локалног становништва, „са бомбастичним, таблоидним насловима и фотографијама које нису са лица места“, затим изјавама и саопштењима званичника, док готово да нема аналитичких текстова.

Прочитајте још:  Динко Грухоњић и западни спонзори сањају да реализују велико зло у Србији

Kуреш је рекла да медији у Србији на тему миграната преносе и дешавања из суседних држава, како се оне односе према мигрантима, а да се такви извештаји углавном односе на то „да се у тим земљама према мигрантима понашају лоше за разлику од Србије“.



„Медији прате и дешавања у кључним земљама ЕУ и политике које они најављују и спроводе према мигрантима, затим су ту теме о томе шта се дешава у земљама одакле долазе мигранти, док су на последњем месту активности невладиних организација када је реч о мигрантима, што износи свега два одсто од укупног извештавања о мигрантима“, казала је Kуреш.

Према њеним речима „то је квантитативна анализа, док квалитативна анализа текстова и прилога о медијима показује да преовладава преношење афирмативних порука које чујемо од званичника и како Србија чини све што је могуће да обезбеди што боље услове“.

„Преовладава извештавање о томе да су мигранти тренутни проблем а нигде нема планова или активности шта ако остану овде. Kарактеристично је и да се углавном преносе изјаве или извештаји а да има јако мало ауторских текстова“, рекла је Kуреш и додала да је ситуација таква и зато што медијима недостају кадрови да би се више бавили том темом.

Kуреш је оценила да се из ове опште оцене издвајају недељници који једини показују аналитички однос према тој теми, али и да се генерално „врло ретко откривају праве теме када је о мигрантима реч, да су ретке критике упућене према званичној политици, а да кроз жуту штампу провејавају предрасуде према мигрантима које постоје у друштву, што има за последицу и тренутне трендове на друштвеним мрежама на којима се појављују и екстремна реаговања и агресивно понашање према мигрантима“.

Бета



За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *