Крвава боја кобалта: „Гугл“, „Епл“ и „Тесла“ међу оптуженима због смрти деце у Конгу

Пет водећих светских технолошких компанија, међу којима су „Епл“, „Тесла“ и „Гуглова“ матична компанија, оптужено је за саучесништво у вези са смртним случајевима деце у Конгу, која су била присиљена да раде у рудницима кобалта, метала који се користи за прављење телефона и компјутера.

Тужбу у име 14 породица из ДР Конга подигла је у недељу непрофитна организација „Међународни заговорници права“, са седиштем у САД.

Како преноси Ројтерс, тужба је поднета против „Тесле“, „Епла“, „Алфабета“ (матичне компаније „Гугла“), „Мајкрософта“ и „Дел технолоџиса“.

У оптужници се наводи да су те компаније биле део система присилног рада који је према тврдњама породица резултирао смрћу и тешким повредама њихове деце. Ово је први пут да се више компанија из технолошке индустрије суочава са судским поступком због вађења кобалта.

Уз судска документа, предата окружном суду у Вашингтону, приложене су и фотографије осакаћене деце. Шесторо од 14 деце обухваћене овим предметом погинуло је приликом урушавања тунела, док су други претрпели повреде, због којих им се потпуно променио живот, укључујући и парализу.

„Те компаније, најбогатије на свету које производе фенси уређаје, дозволиле су да деца погину и буду осакаћена како би добиле свој јефтини кобалт“, рекао је Ројтерсу Теренс Колингсворт, адвокат који заступа породице.

Кобалт је пресудан за производњу литијумских батерија које се користе у милионима производа технолошког сектора.

Према проценама Европске комисије из 2018. године, очекује се да ће потражња за кобалтом на светском нивоу бити повећана са седам на 13 одсто годишње у наредних 10 година. Конго производи више од 50 одсто светског кобалта, пренео је Танјуг.

У тужби се истиче да су деца, од којих нека узраста од само шест година, била присиљена да због сиромаштва напусте школу и раде у рудницима кобалта у власништву британске рударске компаније „Гленкор“, која се већ раније суочила с оптужбама да користи дечји рад.

Нека деца су била плаћена само 1,5 долара дневно, а радила су шест дана у недељи. Тим поводом огласио се „Дел технолоџис“, наводећи да „никада није свесно набављао сировине произведене дечјим радом“, као и да су о тим наводима покренули истрагу.