Аналитичари: Очекује се драматичан пад долара

(Фото: Depositphotos/shirotie)

Средином јануара долар би могао да доживи нагли пад, јер ће Федералне резерве САД током месец дана „улити“ скоро 500 милијарди у америчку економију.

Аналитичари сматрају да је мешање Федералних резерви у финансијски систем државе достигло „епске“ размере због растуће претње за кризу у банкарском сектору, упоредиву са оним што се догодило 2008. године.

Прошле јесени у Сједињеним Државама је изненада избила криза ликвидности: 16. септембра, захтеви банака за краткорочне кредите Федералних резерви одједном су се скоро удвостручили — са 27 милијарди на 53,2 милијарде. То је довело до повећања кредитних стопа са 2,29 одсто на 4,75 одсто. Већ следећег дана банке су поднеле захтеве за кредит у износу већем од 80 милијарди долара. Kраткорочне стопе су скочиле на десет одсто.

При том, сама стопа федералних фондова (по којој банке из резерви дају краткорочне кредите другим банкама) први пут је премашила циљани дијапазон Федералних резерви од 2,3 одсто и достигла 2,35 одсто.

Kретање долара




Долари на међубанкарском тржишту нису толико много вредели чак ни у јеку кризе 2008. године, а ни током пуцања „мехура доткома“ 2002. године.

Да би се спасило финансијско тржиште од парализе, Федерална банка резерви Њујорка први пут још од глобалне финансијске кризе, почела је да купује од банака хартије од вредности (америчке државне обвезнице, обвезнице федералних агенција и хипотекарне обвезнице), обезбедивши прилив готовине у економију. Само за два дана (18. и 19. септембра) финансијске власти су „убризгали“ у тржиште 128 милијарди долара.

У октобру је шеф Федералних резерви Џером Пауел изјавио је да ће регулатор повећати куповину краткорочних хартија од вредности и назвао је то „техничким мерама“, које су неопходне за јачање финансијског система. Од 15. октобра Федералне резерве купују краткорочне државне обвезнице (рок је до годину дана) на тржишту за 60 милијарди месечно.

У ствари, Федералне резерве су покренуле нови програм попуштања у количинама новца, што потврђује да регулатор планира да до краја децембра оствари рекордну ликвидност на међубанкарском тржишту. Kако проистиче из документа који је објавила Федерална банка резерви Њујорка, од 16. децембра до 14. јануара биће одржано девет хитних купопродајних аукција (прва за 50 милијарди долара, а остале за по 35 милијарди).

На тај начин Федералне резерве ц́е за месец дана „улити“ у финансијски систем државе скоро пола билиона долара.

„Нагло повећање прилива новца на међубанкарско тржиште потребно је да би се избегло понављање скока краткорочних кредитних стопа на крају године“, објаснио је Џером Пауел.

Резерве се смањују




Аналитичари су дошли до закључка да је септембарски колапс на тржишту краткорочног финансирања изазван, једним делом, неспремношћу четири крупне банке да дају кредите.

„Последњих месеци активи примарних кредитора усредсредили су се на државне обвезнице, што је ограничило њихову способност да обезбеде финансирање у кратком року на тржиштима купопродаје хартија од вредности“, наведено је у истраживању Банке за међународна поравнања (БМП).

У извештају није указано које тачно банке су обориле тржиште, али, како је саопштио један од руководилаца „Фајненшел тајмса“, у питању су водећи произвођачи на тржишту, укључујући и „ЈП Морган“.

Свој допринос су дали и хеџ фондови, тако што су повећали потражњу за осигураним финансирањем. Они све чешће користе споразуме о купопродаји хартија од вредности за арбитражне трансакције, кажу аналитичари из БМП-а.

Међутим, постоје и други, дубљи узроци кризе. На пример, константно смањење банкарских резерви у последњих пет година, које се нарочито убрзало након што је у августу усвојен закон о продужењу рока за достизање горње границе државног дуга.

Од 14. августа до 17. септембра америчко Министарство финансија је потрошило више од 120 милијарди долара резерви, смањујући готовинске резерве највећих банака и, сходно томе, њихову способност да пласирају средства на тржишту краткорочног финансирања.




Ситуацију погоршава и билионски буџетски дефицит САД, који је углавном покривен продајом државних обвезница. Али све је мање оних који желе да купе хартије од вредности.

Према званичним подацима, државни дуг САД достигао је 22,5 билиона долара (106 одсто БДП-а). Сумњајуц́и у солвентност Вашингтона, најкрупнији кредитори постепено одбацују „најпоузданије и најликвидније инструменте на свету“ — државне обвезнице.

Федералне резерве ће дотући долар

Према мишљењу менаџера портфељских фондова, у таквој ситуацији криза на тржишту краткорочног финансирања ц́е се само погоршати. И ускоро ће Џером Пауел званично објавити нови круг смањења количине новца.

Иако сам шеф Федералних резерви уверава да ситуација на тржишту краткорочног финансирања неће негативно утицати на целокупну економију, економисти сумњају у то. Уколико је тај сегмент заиста „пукао“, о чему сведочи зависност банкарског сектора од свакодневних прилива ликвидности, велика је вероватноћа да ће се криза проширити на сва тржишта.

И понашање регулатора носи са собом озбиљне последице. Прилив несигурног новца подстаћи ће инфлацију и покренути глобално слабљење долара.

Америчка валута се може суочити са наглим падом већ у јануару, озбиљан притисак на курс извршиће пораст биланса Федералних резерви за десет одсто (на рекордних 4,5 билиона долара) за само месец дана.

У „Голдман Саксу“ сматрају да Федералне резерве неће одустати од пумпања новца у економију.

„Тржишту је константно потребан прилив долара због огромних емисија државних обвезница ради покривања буџетског дефицита“, констатују у банци, што значи да ће америчка валута наставити да губи на вредности.

Спутњик



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.