Расте број миграната – на југу их не задржавају, са севера враћају

Враћање миграната и избеглица са хрватске, мађарске и босанско-херцеговачке границе назад у Србију као и тешко контролисање улаза на јужној српској граници због одсуства воље суседних земаља да задрже избеглице и мигранте утицаће да се број ових људи повечава у Србији, оцењује директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.

Ђуровић каже да је тешко проценити како ће се одвијати ситуација у 2020. години али истиче да је забележен повећан број доласка миграната 2019. у односу на исти период 2017. и 2018. године.

“Бележимо повечање броја људи у зимским месецима пре краја 2019. године и сада почетком ове, што није повезано са сезонским повећањем броја људи, јер зими број миграната који долази опада по правилу”, објашњава Ђуровић за Танјуг и истиче да је само у новембру прошле године забележено око 1.700 људи који су изразили жељу да траже азил у Србију.Од тог броја, додаје он, преко 650 њих су били Сиријци.

“Када погледамо окружење, проблеме к у Сирији, у покрајини Идлиб, у Турској, али и ситуацију у Грчкој, реално је очекивати да ће се миграције наставити у новој години истим темпом као и пре краја прошле године”, наводи Ђуровић и додаје да Србија може да очекује благо повећање броја људи који долазе.

Каже, мало вероватно да ћемо успети да зауставимо миграцију пре свега због тешке сарадње у тој области са Северном Македонијом, због проблема које постоје са Приштином, због одсуства воље суседних земаља да избеглице задрже на својој територији или да контролишу миграције у потпуности”, упозорава он и наглашава..

Према његовим речима, забрињавајућа ситуација је однос према мигрантима и избеглицама на северној граници, односно постојаног илегалног “гурања” људи из правца Мађарске, Хрватске, па чак и БиХ назад у Србију.

“Таква ситуација додатно ће направити компликације у Србији јер ће се људи дуже задржавати”, каже Ђуровић.

Када је реч о капацитетима за смештај избеглица и миграната који већ бораве у Србији, Ђуровић каже да се суочавамо са проблемима у смештају.

„Ми већ сада немамо довољно одрживог смештаја за избеглице, односно одговарајућег овим временским условима”, наглашава Ђуровић и додаје да у Адашевцима, у Сомбору, у Принциповцима људи спавају у великим шаторима где постоје проблеми са грејањем и топлом водом.

Додаје да услови у свим камповима нису исти, али да дефинитивно нема довољно места, односно резерве за непредвиђене ситуације у наредном периоду.

Коментаришући напад четворице миграната на младића на Зеленом венцу Ђуровић каже да нема прецизних инфомрација о томе и да чека да полиција изнесе информације у том, како је казао, несрећном догађају.

„Ово је први случај да су мигранти напали домаћег, локалног грађанина у Београду.

Очекујем да видимо о чему се овде заправо ради. Дефинитивно мигрантска популација није та која је склона да чини кривична дела или прекршаје усмерене према домаћем становништву”, објашњава Ђуровић и закључује да мигранти и избеглице избегавају да се огреше о закон.

Дневник