Усмрдели црногорски усташа и Бадње вече на Хрватској радио телевизији 2015.

Вечерас, на православни Божић, ХРТ је приказала филм црногорског усташе Бранка Балетића о Петру Другом Петровићу Његошу.
Балетић је успео, маниром усмрделих црногорских усташа, да направи емисију о Радивоју Петровићу, да убаци инсерте у којима лелујави Гојко Шантић непрецизно рецитује стихове Петра П.Њ, да убаци инсерте старих филмова у којима војвода Драшко помиње Далматинце и Хрвате, али није успео да убаци, односно, успео је да избаци свако место помињања српства, Срба и Косова.

Реч коју у својим делима П. П. Његош најчешће помиње, Косово, се не помиње, не помиње се ни српство, чак ни у славном монологу владике Данила.

Истина, доследно су наведене све записане еротске фантазије пустињака Радивоја, те се доима да је он, осим о оној работи и Хрватима, мало о чему мислио.

О помињању песме ”Србин Србима на части захваљује”, ни говора.
Тако је црногорски усташа, плаћен и новцем нас Срба из Монтепркна, уразумио Његоша, да Његош не прдолеца више.

Тако су, на овај благи дан, хрватске усташе подметнуле српској мањини у Хрватској црногорске усташе, да би их баш понизили, да би остатку закланог народа подметнули црногорски антиправославни и антисрпски сурогат као алтернативни, пожељни нови идентитет.

Једнако тако нама који смо Срби у Монтепркну, Блажени архиепископ цетињски, Амфилохије др Радовић (мирско име Ристо, од оца Ћира) подмеће фрескописане Зека Станковога и Николу Станинога, протомајсторе и ктиторе у сенци Мила Ђукановића као наш идентитет и наше наслеђе, као нашу коначну цену и вредност до које смо дошли ценкајући се са полуделим усташама колико можемо да будемо Срби и колико им не смета да ми будемо Срби, колико на Србе да личимо или на Србе подсећамо.

Тако нам је за црногорцосрпске, односно срболике црногорске Немањиће смишљен клан Петровић Његуш, за новога, нашега покрајинског Светог Саву предвиђен је Петар Први, а да Његуши мање заостају за Немањићима, спакован нам је, изненада, у историји и народном предању и схватању ненајављени, експрес светац- Радивоје Томислава Петровић Његуш.

Таиновидац Цетињски.

Пре тога, Блажени је обогатио наше схватање Косова и Косовског мита тврдњом да је Метохија црногорска земља јер је Метохијом владао Бодин Војислављевић.

Тако је, самопроглашени егзарх трона пећскога, замандалио наш алтернативни српски идентитет и ми сада, шћућурени у новој улози, и прекратком и преуском оделу чекамо како ће да нас доживе црногорске усташе, хоћемо ли баш да им заударамо на Немањиће, или ћемо да их умилостивимо и утерамо у наше храмове, фрескописане по њиховом ћеифу и делиријуму.

Даклем- имамо и нове Немањиће и новога Светога Саву и новог Светог деспота Стефана и ново Словољубве и то неколико њих, и нови Косовски завет и трон пећски.

И, када то прихватимо, остаће нам само да се јежимо од оригинала, да нас прогања истина, да будемо идолопоклоници сурогата и лажне вере, да би се сјединили са онима који су пљунули на крст часни, на нашу веру и име Србиново.
Да доказујемо Јудама Искариотским да смо гори од њих?

Ја један, а нисам један, то не прихватам.